Svrha stvaranja

Bog je stvorio ljude na svoju sliku, da bi svet bio ispunjen odslikavanjem Boga. Božijim slikama. Sedam milijardi spomenika Boga. Tako da niko ne može, a da ne uvidi šta je svrha stvaranja.

Niko, ko nije totalno slep, ne može da promaši svrhu čovečanstva. Svrha čovečanstva je Bog; da upoznamo, volimo i objavljujemo Boga. U Isaiji 6:3 anđeli dovikuju jedan drugome: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama! Sva zemlja je puna njegove slave!” Zemlja je puna milijardi ljudi koji su Božija slika. Veličanstveni spomenici.

Ali ne samo ljudska bića. I priroda! Zašto je stvoren svet koji lepotom oduzima dah da u njemu živimo? Zašto tako veliko prostranstvo svemira?

Čitao sam da ima više zvezda u svemiru nego reči i zvukova koje su izgovorili svi ljudi koji su ikada živeli ili žive. Zašto ih je toliko? Toliko prostranstvo? Tolika svetlost? Na tako nezamislivim daljinama? Biblija daje savršeno jasno objašnjenje: “Nebesa Božiju slavu kazuju” (Psalam 19:1).

Neko će pitat: „Ako je zemlja jedina nastanjena planeta i čovek jedino razumno biće među zvezdama, zašto postoji toliko veliki i prazan svemir?” Odgovor je: ne radi se tu o nama. Tu se radi o Bogu. I taj ogromni svemir je umanjivanje. Bog je veličanstveniji. Silniji. Moćniji. Sjajniji je od svih galaksija zajedno. Jedan mudar čovek je rekao da je ceo svemir kao kikiriki koji Bog nosi u džepu. 

Bog nas je stvorio da ga upoznamo i volimo i objavljujemo. I nagovestio nam je kakav je stvorivši svermir.