Tražite dobro gradu

Ako je ovo važilo za Božje izgnanike u Vavilonu, izgleda da još više važi za hrišćanske izgnanike u ovom svetu koji po mnogo čemu podseća na Vavilon. Šta onda mi treba da radimo?

Treba da radimo uobičajene stvari koje se moraju uraditi: da gradimo kuće i živimo u njima, sadimo bašte. Ako sve to radimo za pravog Cara, a ne da bismo se dopali drugima ili im udovoljili, nećemo biti okaljani.

Trudimo se da poboljšamo mesto na koje nas je Bog poslao. Sami sebe treba da doživimo kao one koje je Bog poslao tamo radi svoje slave, pošto je to zaista tako.

Moli se Gospodu za svoj grad. Traži da se za njega dogode dobre i značajne stvari. Zamoli da se dese Božjom silom i za njegovu slavu. Nikad ne gubi iz vida krajnje vrhunsko dobro, koje je gradu hiljadu puta potrebnije od materijalnog blagostanja. Hrišćani se brinu ako se neko muči   − naročito ako je reč o večnim mukama. To je najveća opasnost s kojom se suočava svaki grad.

Ali ni Bog ni njegov narod nisu ravnodušni kad je reč o bezbedosti, napretku i slobodi grada. Svi mi to želimo, a Isus jer rekao: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Matej 22:39). Štaviše, Gospod u Jeremiji kaže da je ljubav prema gradu u neku ruku ljubav prema samom sebi: „U dobru njegovom biće vama dobro“.

To ne znači da sebe više ne treba da smatramo izgnanicima. Petar kaže da su hrišćani „stranci i došljaci“ (1. Petrova 2:11), a Pavle kaže da je „naše carstvo na nebesima“ (Filipljanima 3:20). U stvari, za ovaj svet ćemo učiniti najbolju stvar tako što ćemo uvek biti slobodni od njegove zavodljive privlačnosti. Našem gradu ćemo najbolje služiti tako što će naše vrednosti biti vrednosti „budućeg grada“ (Jevrejima 13:14). Našem gradu ćemo najviše dobra učiniti tako što ćemo pozvati što više njegovih stanovnika da postanu stanovnici „gornjeg Jerusalima“ (Galatima 4:26).

I zato, hajde da živimo − hajde da činimo dobra dela (1. Petrova 2:12) − kako bi svi stanovnici poželeli da upoznaju našeg Cara.