Obratite pažnju na to kako nezahvalnost ide uz ponos, huljenje i neposlušnost.
Na drugom mestu Pavle kaže: „Neka ne bude ni prostota, ni ludorija, ni sprdnji . . . nego radije – zahvaljivanje“ (Efescima 5:4). Dakle, izgleda da je zahvalnost, zahvaljivanje, suprotno izopačenosti i nasilju.
Razlog zašto je to tako je taj što je osećaj zahvalnosti ponizan osećaj, a ne ponosan. To je veličanje drugih, a ne samoveličanje. I ona je radosna, a ne gnevna ili ogorčena. Gorka zahvalnost predstavlja protivrečne pojmove.
Ključ za otključavanje srca zahvalnosti i prevazilaženje gorčine i izopačenosti, nepoštovanja i nasilja je jaka vera u Boga, Stvoritelja, Održavatelja, Opskrbitelja i Darodavca nade. Ako ne verujemo da smo veliki dužnici Bogu za sve što imamo i za sve što se nadamo da ćemo imati, onda je presušio sam izvor zahvalnosti.
Dakle, zaključujem da je porast nasilja i huljenja, izopačenosti i nepokornosti u poslednja vremena problem koji se tiče Boga. Osnovni problem je neuspeh da osetimo zahvalnost na višim nivoima našeg oslanjanja na Boga.
Kada na vrhu planine presahne visoki izvor zahvalnosti Bogu, ubrzo počnu da presušuju sve bare zahvalnosti dalje niz planinu. A kada zahvalnosti nestane, suverenitet našeg „ja“ sve više i više odobrava pokvarenost za svoje uživanje.
Molite se za veliko probuđenje ponizne zahvalnosti.
