Zbog Isusa nam je oprošteno

Bog ne konsultuje nikoga većeg od sebe da bi znao šta je pravedno. Njegova vrednost je najveća vrednost u svemiru. Dakle, kad Bog postupa pravedno, on je u skladu sa najvećom vrednošću – sa samim sobom.

Božija pravednost je beskonačno oduševljenje i radost i uživanje koje oseća za  ono najvrednije, to jest svoje sopstveno savršenstvo i vrednost. I kad bi bilo kada postupio protivno ovoj večnoj strasti da bude savršen, bio bi nepravedan – bio bi idolopoklonik.

Kako tako pravedan Bog ikada može da nas obaspe ljubavlju? Nas, grešnike koji su prezreli njegovo savršenstvo. Čudo evanđelja baš i jeste u tome što se u njegovoj božanskoj pravednosti nalazi sama osnova našeg spasenja.

Beskrajno uvažavanje, koje Otac oseća prema Sinu, omogućava meni, zlom grešniku, da budem voljen i prihvaćen kroz Sina, jer je svojom smrću on odbranio vrednost i slavu svoga Oca.

Zbog Hrista možemo da se molimo sa novim razumevanjem molitve psalmiste: „Svoga imena radi, GOSPODE; greh moj oprosti, iako je velik.” (Psalam 25:11).  Ovo novo razumevanje znači da sada, umesto da se molimo: „Zbog svoga imena oprosti moj greh,” možemo da se molimo: „Zbog Isusovog imena, GOSPODE, oprosti moj greh.”

U 1. Jovanovoj 2:12 piše ovako: „Pišem vam, dečice, jer su vam gresi oprošteni zbog njegovog (Isusovog) imena.” Isus je sada okajao greh i odbranio Očevu čast, tako da su nam „gresi oprošteni zbog  njegovog imena.”

Bog je pravedan. On ne gura greh pod tepih. Ako je grešnik oslobođen, neko drugi mora da  umre, da odbrani beskrajnu Božiju vrednost koju je grešnik ocrnio. Taj neko drugi jeste Hristos. Zbog toga su „svoga imena radi, GOSPODE,”  i  „Isusovog imena radi” – isto. I zato se mi sa pouzdanjem molimo za oproštenje greha.