Svako carstvo ima svoje stanovnike, a takvo je i Božje carstvo. Pa ko su ti žitelji Božjeg carstva? Ko je Božji narod?
Božji narod čine svi koji veruju u Isusa Hrista. Ti ljudi nisu deo Božjeg carstva zbog svog intelekta, moći ili bilo kog drugog spoljašnjeg faktora, već jednostavno i samo zato što je Bog rešio da ih voli, zbog čega im je dao dar vere u njegovog Sina. Isus je ukorio fariseje koji su zbog svog porekla pretpostavljali da su članovi Božje porodice: „Ako ste Avraamova deca“, rekao je, „činite Avraamova dela“ (Jovan 8,39). A šta je Avraam radio? Uzdao se u Božja obećanja; on je „poverovao Bogu i uračuna mu se u pravednost“ (Galatima 3,6).
Stoga smo punopravni članovi Božje porodice ne zbog nečega što činimo, već zahvaljujući delovanju Božjeg Duha, koji uverava naša srca i čini da uzverujemo i pokajemo se. Ne moramo da ispunimo jevrejske obredne zakone niti da budemo fizički Avraamovi potomci da bismo postali deo Božjeg naroda. U Rimljanima 2,29 Pavle u suštini pita: Ko je Avraamovo dete? Odgovor je: svako ko ima „obrezanje srca po Duhu“ (NSP).
Dok razmišljamo o ovim istinama, možda se pitamo da li je Pavle mislio da jevrejsko poreklo ima ikakav značaj. On je objasnio da je to u stvari neverovatna prednost, jer su Jevreji prvi primili Božja obećanja, što im je dalo jedinstvenu priliku da razumeju znake koji su ukazivali na njihovo ispunjenje u Hristu (Rimljanima 3,1-2). Ali to razumevanje samo po sebi nikoga ne čini građaninom Božjeg carstva. To je otvoreno i rezervisano za one koji postanu podanici njegovog Cara. Bez obzira na to da li smo Jevreji ili neznabošci – kakvo god da je naše poreklo i kako god da smo podizani – Bog nudi spasenje svima koji s verom dođu Hristu. Naše državljanstvo u Božjem carstvu nema nikakve veze sa nacionalnošću ili bilo čim spoljnim, već se dobija poniznom i detinjom verom u mesiju.
Svet je pun ljudi koji se bore da otkriju gde im je mesto ili se trude da zadrže svoj položaj u firmi, društvu, krugu prijatelja, pa čak i u rođenoj porodici. Bog od nas ne traži da se borimo i trudimo, već jednostavno radujemo. Ako po veri u Isusa pripadamo Božjem narodu, onda smo spaseni njegovim imenom, oslobođeni od sramote i deo smo njegovog naroda. Tu nam je mesto i to je naš dom.
