Svet oko Avakuma bio je pun nemira i, naoko, na putu bez povratka. I sam Avakum je bio veoma uznemiren, što ga je nateralo da pita Boga zašto dozvoljava sve što se dešava (Avakum 1,2-3). Prorok je čeznuo za time da se nešto preduzme. Hteo je odgovore, a Bog mu je rekao: Upamti, ja i dalje vladam. Seti se ko sam ja, a ko si ti. Bog je i dalje bio „u svetoj crkvi svojoj“ i nadmoćno vladao zemljom. Već je utvrdio kako će njegova volja biti sprovedena. Kad je to shvatio, Avakum je znao da treba da bude ponizan i ćuti. Iako je imao svoja pitanja i žalbe, iako mu je dozvoljeno da ih iznese pred Boga, njemu je pre svega bilo potrebno da sasluša šta Bog govori i da razmisli o njegovim rečima.
Ovaj poziv na tišinu vidimo i na drugim mestima u Pismu. Bog je preko psalmiste rekao: „Utolite i poznajte da sam ja Bog“ (Psalam 46,10). U Novom zavetu, kad je Isus na Gori preobraženja u svojoj nebeskoj slavi stajao pred Petrom, Jakovom i Jovanom i kad je Petar u strahu izgovorio prvo što mu je palo na pamet, ovo je bio božanski poziv koji su učenici začuli: „Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji; njega slušajte“ (Matej 17,5, naglasak dodat).
U teškim vremenima neki od nas reaguju akcijom, jer su takvi po karakteru: problem treba da se reši i zato se bacamo u potragu za rešenjem. Neki od nas nastupaju kao pesimisti: problem se ne može rešiti i zato jednostavno stisnemo zube i nastavimo ili gubimo vreme na aktivnosti koje nam pomažu da mu uteknemo. U oba ova slučaja, naša reakcija je posledica toga što nismo odvojili vremena da mirno stojimo pred Bogom, poslušamo njegove reči i razmislimo o njima. Živimo u svetu neprekidne buke: reči, reči, reči – stalni žamor učenjaka, profesora i političara. Ali ako ne slušamo Boga, na kraju ćemo se osloniti na nekog idola koji ne govori (Avakum 2,18-19). Idoli ne mogu da govore o našem životu niti o okolnostima u našem svetu.
Kad se nađemo u teškim danima, Avakum nas podseća: „Ćuti pred njim, sva zemljo.“ Nemamo sve odgovore, a nemaju ih ni stručnjaci. Nije pogrešno postavljati pitanja i tragati za rešenjima, ali ponekad i jeste, ako pre toga nismo jednostavno mirno čekali Božju reč ili slušali Božji glas. Šta god da se dešava oko nas, ono što nam je najpotrebnije jeste da se setimo da je Gospod u svojoj svetoj crkvi, da sa svog prestola upravlja tokom istorije na dobrobit svog naroda. To je temelj na kome možemo da gradimo razumevanje onoga što Bog radi u svetu oko nas.
Da li vam se čini da se narodi komešaju i padaju carstva? Da li se ruše planine i morska voda ključa (Psalam 46,2-3, 6)? Budite mirni, znajte da je Bog Bog i poslušajte ga.
