U vreme proroka Isaije Božji narod je odveden u ropstvo na teritoriju strane zemlje. Bili su utučeni i nisu imali volje da pevaju pesme hvale Gospodu (vidi Psalam 137,1-4).
Ipak, dok je narod bio u izgnanstvu, Bog im je došao s rečima utehe (Isaija 40,1) – utehe koja se može naći samo u ispunjenju njegovog obećanja da će se Gospodnja slava otkriti ne samo Izrailju, već celom čovečanstvu.
Tako dobre vesti nije trebalo kriti. Božji narod je trebalo da pusti pobednički poklič koji bi privukao ostale slavom svoje nade. Nekada je opisivan kao „narod koji hodi u tami“, ali sada je ugledao „videlo veliko“ (Isaija 9,2).
Razlika između tame ovog palog sveta i svetlosti nebesa je upečatljiva slika koju nalazimo u celoj Knjizi proroka Isaije – štaviše, u celoj Bibliji. Tama je posledica nezainteresovanosti za Boga, odmetanja od njega i nespremnosti da se čini njegova volja. Postoji samo jedna poruka koja baca svetlo u takvu tamu, koja krepi čovekovo srce i um: „Evo Boga vašeg!“
Ova poruka je danas za Božji narod bitna jednako kao i u Isaijino vreme. Često nam se čini da je tama preteška, a svetlo nam ponekad izgleda prigušeno. Ipak, poruka nade često osvane upravo u neizvesnim vremenima. Bog je obećao: „Javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti; jer usta Gospodnja govoriše“ (Isaija 40,5). Bog je na kraju i ispunio to obećanje kada se utelovio i došao među nas.
Kad je Jovan pisao svoje evanđelje, osvrnuo se na taj prizor koji je Isaija iščekivao i rekao: „I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine“ (Jovan 1,14). Došla nam je Svetlost sveta; ta „svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati“ (5. stih). Isaija je opisivao onoga koji će doći – ali mi smo, kao i Jovan, sada u stanju da razmišljamo o tom delu koje je dovršeno: obećanoj slavi koja se sada otkrila.
Bog nam je prišao tako što je razbio tamu oko nas i doneo nam spasenje. Možemo da ga posmatramo u jaslama, na krstu, kako izlazi iz grobnice i vlada na nebesima. Nije teško uočiti tminu – ipak, moramo gledati u svetlo, jer tamo nalazimo nadu koja izgoni naš strah i radosnu vest koju je vredno podeliti. Za danas važi – evo Boga vašeg!
