Mi ne upravljamo tvorevinom. Ali Bog to čini i zato je dostojan sve naše hvale i divljenja.
Božanska moć nad okeanima – štaviše, nad celom tvorevinom – bila je razlog konstantnog slavljenja u pesmama psalmista. Kad čitamo Psalme, uvek iznova otkrivamo kako Božji narod voli da hvali njegovu suverenu moć nad stvorenim poretkom: njegovu kontrolu nad morima, plimom i osekom.
U 33. Psalmu, na primer, čitamo da „kao u gomilu sabra vodu morsku, i propasti metnu u spreme“ (7. stih). To je dramatična slika i deo Božje veličanstvenosti i slave. Kao što se mi pokrećemo i sipamo čašu limunade, Svemoćni Bog je u stanju da jednostavno prikupi sve okeane sveta i stavi ih „u spreme“. Zar nije onda ispravno i prikladno da se sa strahopoštovanjem i divljenjem klanjamo našem Tvorcu Bogu?
Isto tako, Božja vlast nad tvorevinom nas hrabri da se uzdamo da će se on brinuti za nas. Kasnije u Joninoj priči otkrivamo da je Bog zapovedio da „uzraste tikva“. Zapovedio je i da „dođe crv“ i „posla suv istočni vetar“ da bi ostvario svoj plan za Jonu i za Ninevljane (Jona 4,6-8). Koliko se ovo samo razlikuje od neznabožačkog razmišljanja u Jonino i u naše vreme. Mornari na Joninom brodu su more smatrali nekontrolisanom silom kojoj svi stojimo na milost i nemilost. Isto tako, danas se suočavamo s idejom da je „Majka priroda“ neukrotiva i nemilosrdna sila. Ipak, istina je da smo u svemu, pa samim tim i u celom stvorenom poretku, mi Božje sluge (Psalam 119,91). Nismo prepušteni moru slučajnosti da nas baca na sve strane niti smo ostavljeni da se borimo sa slepim i bezličnim silama. Ne, Bog „izbraja mnoštvo zvezda, i sve ih zove imenom“ (Psalam 147,4).
Jedino nadmoćni Tvorac Gospod može da okupi mora i zapovedi celoj tvorevini da čini njegovu volju. I ne samo to, on odlučuje da zapoveda na dobrobit svog naroda. Strašan vetar koji je uzburkao more dok je Jona plovio ka Tarsisu nije trebalo da mu bude kletva, već poziv da ponovo postane veran i poslušan Bogu. Bog je poslao nešto na Jonu, ali ga je i sačuvao od toga. To je nešto zaista izuzetno: Bog je prizvao ogromnu moć oluje jednostavno da bi dete koje je pogrešilo prizvao nazad domu.
I zaista, sve je uređeno radi Božje slave i dobrobiti njegovog naroda, a tu spadamo i mi. Tog Boga slavimo, u tog Boga se uzdamo i tom Bogu predajemo svoj život. Neka nam danas ova istina bude na usnama: „Velik je Gospod, i valja ga slaviti, i veličanstvo njegovo ne može se dosegnuti“ (Psalam 145,3).
