Srce hrišćanstva nije u proučavanju sistematske teologije niti u učenju doktrina koje treba da stavimo pred druge. Težišna tačka kod hrišćanina je odnos sa Isusom – saznanje da nas on poznaje i voli i naša ljubav prema njemu.
Ovo vidimo iz prve ruke kada je, nakon što je s učenicima jeo na obali, Isus odveo Petra u stranu da razgovara s njim. Taj razgovor je uticao i na Petrovo ubeđenje i na njegov poziv. Ipak, on pre svega prikazuje koliko Hristos dobro poznaje one koji ga vole i koliko se brine za njih. Hrista je veoma zanimalo kako će Petar odgovoriti na njegovo pitanje: „Da li me voliš?“
Tokom razgovora Isus je to pitanje postavio Petru više puta. Time nije želeo da kod njega izazove sentimentalna osećanja, nego odluku. U njemu vidimo snažan podsetnik na Petrovo trostruko odricanje od Hrista (Jovan 18,15-18, 25-27); ono je primoralo Petra da uvidi da njegovi skorašnji postupci nisu pokazivali da voli Hrista. Nije mogao da se osloni na sopstvena dela i da se njima opravda.
I mi ćemo shvatiti isto ako razmislimo o trenucima kada smo posrtali. Kad nam Hristos postavi isto pitanje, ne možemo reći niti učiniti ništa da dokažemo svoju ljubav. Jedino na šta je Petar mogao da se pozove pred Ocem, pred Hristom, bilo je samo Božje sveznanje: „Gospode… ti znaš da te volim.“ Isto tako i mi možemo jedino da se pozovemo na Isusovo srce puno razumevanja.
Naši postupci nas možda obeshrabruju, okolnosti su nas možda iznurile i dotukle, a naša ljubav prema Bogu je možda slaba – ali možemo se utešiti istinom da Isus poznaje naše srce! Zna da će nas srce izdati. Zna da naša vera može da oslabi. Ipak, upravo zbog naših neuspeha je i došao u ovaj svet, umro na krstu i vaskrsao.
Ako vidimo da nam je potrebna obnova, ali nemamo ništa da kažemo u svoju odbranu, divna nada koju imamo je to što možemo da kažemo: „Gospode, ti znaš.“ Ako otkrijemo da naša ljubav treba da se iznova raspali, ali u nama nema iskre koja bi to pokrenula, divna istina je da možemo da pogledamo Gospoda, koji je razapet zato što nas voli, jer „mi volimo zato što je on prvi zavoleo nas“ (1. Jovanova 4,19).
Razmislimo načas o veličini i bliskosti Božje blagodati i njegove ljubavi prema nama. Isus je na krstu poneo sve naše neuspehe kako bismo umrli grehu i živeli njemu (1. Petrova 2,24) i uprkos svim našim manama on nas ne napušta. On zna sve o nama, pa ipak nas savršeno voli.
Da li ga volite? Niko nije dostojniji naše ljubavi.
