Ako se trudimo da bolje shvatimo šta znači sprovesti veru u delo i verovati Bogu na reč, onda je dovoljno da pogledamo Avraamov život. On je u Poslanici Rimljanima opisan kao otac svih koji veruju (Rimljanima 4,16). Bio je „potpuno uveren da je Bog kadar i učiniti ono što je obećao“ (21. stih), a to ubeđenje ga je podsticalo na poslušnost i delanje.
Božji poziv Avraamu bio je skup i radikalan: „I reče Gospod Avramu: Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju ću ti ja pokazati“ (1. Mojsijeva 12,1). Avraam je trebalo da napusti svoju zemlju, prijatelje i širu porodicu – u suštini, sve što je znao i voleo. Međutim, Bog se nije tu zaustavio. Obećao je da će blagosloviti Avraama u novoj zemlji, da će od njega načiniti „velik narod“ i proslaviti njegovo ime (2. stih).
Avraam ga je poslušao i krenuo.
Zašto bi iko to uradio? Avraam nije imao nikakvih garancija osim Božje zapovesti i pratećih obećanja. Ali to je za njega bilo dovoljno! To je vera na delu. To je svakodnevna vera koju nalazimo u svakoj generaciji: držimo Boga za reč i pravimo iskorak u poslušnosti.
„Božji pozivi“, kako je škotski sveštenik Grejam Skrogi rekao, „retko ostavljaju čoveka tamo gde ga zateknu. Ako ne krenemo napred onda kada Bog kaže »kreni«, svakako ne možemo ni ostati u mestu.“ Ako odbijemo da krenemo napred i postupimo po veri, to za nas znači korak nazad, bez obzira na to što se nismo ni mrdnuli.
Avraam je, međutim, krenuo napred. Poslušno je pošao „ne znajući kuda ide“. Bilo mu je dovoljno što mu je Bog rekao da krene i nije tražio da zna gde će završiti. Iskorakom u veri Avraam je zakoračio u srce Božjeg plana da spase svoj narod i donese svom svetu spasenje. Avraam je otkrio da je jedino mesto na kome treba da budemo ono na kome nas Bog želi, a jedini cilj kome ikada treba da težimo jeste da izvršimo ono što nam je Bog obznanio.
Da li vam je Bog preko svoje reči govorio o iskoraku u veri i poslušnosti njegovom vođstvu? Onda „danas ako čujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaša srca“ (Jevrejima 3,15). Božja zapovest će možda biti u potpunoj suprotnosti sa svime što smo planirali i o čemu smo razmišljali, i možda će tražiti od nas da ostavimo za sobom sve što za nas predstavlja sigurnost – ali ako nas on zove, moramo da pođemo.
