Film ume divno da izrazi nesklad koji se ponekad javlja između onoga što lik kaže i onoga što mu se odvija u umu. To se obično vidi kad su oči u krupnom kadru: „Baš mi je drago što se opet vidimo, gospodine Dženkins!“, kažu usne, ali na osnovu izraza lica publika shvata da lik to ne misli iskreno. Ono što mu je zaista na umu je radije: „Da sam samo mogao da izbegnem susret s vama, gospodine Dženkins – ali sad, šta je tu je.“
Usta ne govore uvek istinu. Mnogo je srca slomljeno i života upropašćeno zbog čovekovog neiskrenog „volim te“. Po Pismu, prava hrišćanska ljubav je uvek iskrena. Pavle se suprotstavlja opasnosti površnosti i prevare tako što hrabri verne da vole bez licemerja – to jest, srcem koje i oseća ono što usne govore. Oslobođeni smo te tiranske potrebe da se ponašamo kao da nam se svi dopadaju ili da mislimo da mi moramo da se dopadnemo svima; u Hristu smo takođe natprirodno osposobljeni da volimo i one koje ranije nismo hteli ni blizu sebe.
Hrišćanska ljubav, kako V. E. Vajn kaže, „nije uvek u skladu s prirodnom naklonošću, niti se pokazuje samo onima prema kojima osećamo izvesne simpatije.“1 Drugim rečima, ona nije prirodna. Prirodno je da volimo one koje procenimo kao dostojne ljubavi – one koji su nam slični, koji se uklapaju u naše okvire i ispunjavaju naša očekivanja. Ali iskrena ljubav nije tako uslovljena. Ona nadilazi granice rase, intelekta i društvenog statusa. Ona preskače sve prepreke koje je čovek postavio.
To je ljubav iz Rimljanima 5,8: „Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici.“ Iskrena ljubav može da bude rezultat jedino Božje blagodati. Ona je odraz Isusove žrtve za nas. Kad Božja ljubav oblikuje vernikov život, naše reči i dela obiluju tom ljubavlju.
Pavle se nadao da će ljudi kad vide ranu crkvu u Rimu reći: „Nešto je ovde drugačije, ti ljudi baš vole jedni druge.“ Kad je reč o našem odnosu s ostalim hrišćanima, Božji poziv je i danas isti. Ne smemo da budemo zadovoljni površnom, slabom ili odglumljenom ljubavlju. Ne dajmo da nam srce bude hladno čak i onda kad su nam reči ispravne. Neka nam ljubav bude nelicemerna – a biće takva ako nam je pogled usmeren na onoga koji nas je voleo do smrti, grešne kakvi jesmo. Molimo se da naša ljubav bude drugačija i dublja, da bismo njome ukazali na onoga iz koga sva istinska ljubav proističe.
