Ako prestanemo da prikrivamo svoj greh, Bog je voljan da ga pokrije.
David je svoj greh preljube s Vitsavejom (ili vrlo verovatno silovanja) zataškao i uredio je da njen muž Urija bude ubijen. Plan se odvijao naizgled bez problema. David se venčao sa Vitsavejom i niko ništa nije slutio. Usledio je period varke i tišine. David je smatrao da je sve sakrio. Greh nas često prevari da upravo to pomislimo. Međutim, ono što drugi misle o nama i ono što Bog kaže za nas često se veoma razlikuje.
Bog je znao nešto što drugi nisu. Poslao je caru proroka. Ipak, Natan nije odmah sa vrata obasuo Davida optužbama. Jednostavno mu je ispričao priču o bogatašu s mnogo stada ovaca koji je od siromaha oteo jedino jagnje koje je imao, izazivajući tako kod Davida saosećanje s oštećenim i bes zbog postupka bogataša. Natan je tada jednostavno izgovorio kratku poentu: „Ti si taj!“ (2. Samuilova 12,7).
„I posla Gospod Natana k Davidu.“ Tih šest reči su reči čiste milosti! Jahve nije hteo da dozvoli svom slugi Davidu da se umiri u svom grehu. Caru je sigurno bilo neprijatno i teško da se suoči sa svojim grehom, ali Bog mu je poslao proroka zato što ga je voleo. Dozvolio je Davidu nešto što nije zaslužio, a David je na Natanove reči odgovorio poniznošću i pokajanjem. Pošto je Bog intervenisao i David priznao svoj greh, priča se nije završila očajanjem i krivicom, već oslobođenjem i blagodaću (vidi Psalam 32,5-6). Kao što Derek Kidner piše: „Olakšanje zbog predaje i blagodat koju tada susrećemo… vredniji su od svega.“1
To za nas važi isto koliko i za Davida. Možda se bojimo da ćemo izgubiti ugled ako prestanemo da prikrivamo greh. Ipak, ako vaš život karakteriše bilo kakav vid nemorala, nije važno da li ste ga dobro sakrili od sveta oko sebe. Taj svet, na kraju krajeva, nije ni bitan: Bog poznaje vaše srce. On je uz nas zato što je veran i neće dati da nam u našoj neposlušnosti i odmetanju bude prijatno. Možda nam nije poslao proroka kao što je Natan, ali imamo pred sobom otvorenu Božju reč. Ona je „živa, i delotvorna, i oštrija od svakog mača… sudi mislima i smeranjima srca; i nema stvorenja koje je nevidljivo pred njim“ (Jevrejima 4,12-13) – a tu spada i stvorenje koje piše ove reči i ono koje ih čita. Bog iznosi na videlo naš greh da bismo ga doneli pred njega; tada ga prekriva krvlju svog Sina.
Na šta vam Bog trenutno ukazuje? Da li se trudite da nađete opravdanje za greh ili da ga prikrijete? Vreme je da se predate i prestanete da ga krijete. Blagodati oproštaja su mnogo veće od cene greha.
