Kao što su Džon Lenon i Pol Makartni rekli, postoje mesta kojih ćemo se sećati do kraja života.1 Petar, Jakov i Jovan su ovu planinu na kojoj su videli Hristov preobražaj sigurno smatrali takvim mestom. Petar ga je svakako dobro upamtio (2. Petrova 1,17-18).
Šta je preobraženje podrazumevalo? Za početak, promenu Isusove pojave. Lice mu je „zasijalo“. Očigledno nije bila reč o čistoći, već o natprirodnoj transformaciji. Njegovo lice je blistalo tako jako da je Matej mogao da ga opiše samo „kao sunce“. Odeća mu je postala bleštavo bela – belja od onoga što je bilo ko od nas video – što je označavalo neuporedivu čistotu nebesa.
Jedan od starozavetnih opisa Boga govori o njemu kao onome koji je „obukao svetlost kao haljinu“ (Psalam 104,2). A upravo tako je Isus izgledao na brdu preobraženja. Ko to radi? Samo Bog! To nije bila slučajnost, nego znak da je preobraženje otkrivenje ne samo od Boga, veći njega samog. Hristos se ovde kao nikad do tada otkrio kao Bog. Pismo nam kaže da je Isus „odsjaj njegove slave“ (Jevrejima 1,3). Ipak, kad je došao u naš svet, njegova slava bila je prekrivena poniznom ljudskošću. Žan Kalvin je preobraženje opisao kao „privremeni prikaz njegove slave“.2 Zavesa se načas podigla – odigrala se kratka scena na planini koja se urezala u um trojice učenika. Bog je Petru, Jakovu i Jovanu omogućio da okuse ono što još nisu u potpunosti razumeli, ali u čemu će jednom večno uživati.
Ljudi su u Pismu, kad god bi Božje veličanstvo postalo vidljivo, često reagovali tako što bi pali ničice. Slično je bilo i s učenicima – i oni su se preplašili. Ipak, Isus im je milostivo rekao: „Ustanite i ne bojte se“ (Matej 17,7).
Da li vi i ja prilazimo Hristu s podjednakim poštovanjem pred njegovom savršenom svetošću i onostranošću? Ili možda ponekad vidimo Boga kao premalog? Priđimo mu tako da, kad razmislimo o njegovoj moći i čistoti, poželimo da padnemo ničice. Potom ga čujmo kako u svojoj milosti kaže: Ustani. Ne moraš da se bojiš. Tako se živi u strahopoštovanju i radosti danas i svaki dan, sve dok lično ne ugledamo našeg slavnog Gospoda.
1. Džon Lenon i Pol Makartni, ”In My Life“ (1965).
2. Commentary on the Harmony of the Evangelists Matthew, Mark, and Luke, prev. William Pringle (Calvin Translation Society, 1845), 2. tom, str. 347.
