Isusu je veoma važno bilo da se ne osećamo previše uljuljkano.
Kad se razgovor o nasledstvu večnog života završio tako što je bogati mladić tužan odstupio jer nije bio spreman da se rastavi od svog bogatstva i krene za njim, Isus je svojim sledbenicima rekao da je „lakše… kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božije“ (Marko 10,25). Petar, čija je reakcija u takvim prilikama obično bila „što na um, to na drum“, istakao je koje su žrtve on i ostali učenici podneli da bi ga sledili (28. stih).
Petar je verovatno pokušavao da izmami ohrabrenje da su on i ostali učenici „bezbedni“ i izuzeti od Isusovog upozorenja, jer su ostavili sve što su imali. Isus je zaista i odgovorio ohrabrenjem: svako ko mnogo žrtvuje radi njega i evanđelja svakako će zauzvrat dobiti mnogo. Drugim rečima, Bog će se pobrinuti za njih i u ovom i u svetu koji će doći. Ali Isus nije jednostavno želeo da njegovi učenici pomisle kako su dobri. Zato je te svoje reči na kraju propratio jednom žaokom: „Mnogi prvi biće poslednji i poslednji prvi.“
Možemo da zamislimo kako je, čuvši te reči, Petar počeo da poredi sebe sa bogatim mladićem; verovatno se osetio sigurno. Međutim, Isus nije to želeo da postigne. O bogatstvu je već rekao šta je imao. Ovde je Isus verovatno pre upozoravao svoje učenike: Pazite da se ne uljuljkate. One koji pretpostave da su „prvi“ – a tu je mnogo i onih kojima su svet ili crkva rekli da su „prvi“ – jednog dana će iznenaditi Isusov stav o njima. Isus čuva najveće pohvale za one koji su mu, često potpuno neprimetno, dali sve što su imali.
Možda i mi kao Petar osećamo da nas Isusovi komentari o bogatstvu i tome ko je „prvi“ ne dotiču previše. Razlog može da bude to što uopšte i nismo bogati ili pak to što smo za Isusa već mnogo toga žrtvovali. Uvek će biti nekoga ko je bogatiji od nas ili je dao manje od nas, pa ćemo onda osećaj sigurnosti graditi na osnovu poređenja s tom osobom. Ali Isus ne želi da se osećamo udobno, već nas poziva da se trgnemo iz ušuškanosti i predano ga sledimo. Relativno siromaštvo nije vrlina ništa manje nego relativno bogatstvo. On je obećao da će se brinuti o nama i pozvao nas je da sigurnost potražimo u njegovom dovršenom delu za nas, a ne u onome što mi radimo za njega. Ne dajmo da nas poređenje sa drugima previše opusti. Umesto toga, čujmo poziv koji je Isus uputio Petru kad ga je ovaj, jednom kasnijom prilikom, zapitao da li će Jovanov život biti drugačiji od njegovog: „Ti pođi za mnom!“ (Jovan 21,22).
