Veoma je lako postideti se – posramiti se Gospodara, ili Gospodarevih slugu, ili Gospodareve poruke. Zato može da nam bude teško kad čujemo Pavla kako Timoteja – a i nas – podstiče da se „ne stidi“.
Neodređeni razgovor o religiji, Bogu i duhovnosti se uglavnom toleriše u zapadnjačkoj kulturi; često možemo čuti svakojake uopštene izjave koje su labavo povezane s evanđeljem. Ipak, ono što je po društvenim merilima neprihvatljivo, jeste jasna objava da spasenje ne postoji ni u kome drugom osim u Isusu Hristu. Ako smo spremni da zajedno s Petrom kažemo da „nema spasenja ni u jednom drugom“ (Dela 4,12), onda su Pavlove reči ovde upućene Timoteju prava stvar za nas: „Postradaj za evanđelje.“
Pavlov poziv Timoteju da podeli s njim čast da strada za evanđelje uznemiruje nas u izvesnom smislu. On stoji u snažnom kontrastu sa današnjim hrišćanskim osećajem pobede, koji hrišćanski život pretežno prikazuje u ružičastom. Mnogi žele samo da potvrde Božju moć da isceli, da čini čuda i vodi svoj narod do pobede. Međutim, Biblija i čovekovo iskustvo nam govore da će u većini slučajeva – a tu ne računamo smrt kao konačno isceljenje – većina onih za koje se molimo nastaviti da pate i žive u teškom vremenu. Moramo da kažemo istinu: rečima Džona Njutna, hrišćaninu valja da prođe „kroz zamke, nevolje mnoge“1 – a iza horizonta će uvek čekati samo još više iskušenja, naročito ako želimo da ostanemo verni pozivu da propovedamo evanđelje do kraja zemlje (Dela 1,8).
Kako ćemo onda istrajati u tom stradanju za evanđelje? Božja sila, koja se ogleda u njegovoj milosti, održaće nas do kraja. Njutnove reči govore o toj istini: „Milost me slavno sprovodi, domu večnom vodi.“ Kakva divna istina!
Bog nas je sačuvao i može da nas zaštiti u patnjama. Bog nas je poslao i može da nam da hrabrost kad smo pozvani da posvedočimo istinu o njemu. Istina o njegovoj moći koja nas drži u životu može da probudi naše srce i preobrazi nam život. Usred teškoća i dana ispunjenih sumnjom, držimo se čvrsto te istine i neka ona bude tvrđava našoj duši. A kad padnemo u iskušenje da uzmaknemo i ne branimo Gospodara, njegove sluge ili njegovu poruku, možemo da se ugledamo na njegovu silu i da se, dok otvaramo usta da govorimo, u sebi pomolimo da naše svedočanstvo bude uspešno. „Ne stidi se.“
1. Džon Njutn, „Divna milost“ (1779)
