Kad je Isus razapet na krstu, iznad njega je postavljen znak na kome je pisalo „Car judejski“. Iako je napisan kao poruga, predstavljao je istinu izloženu naočigled svima: Isus je zaista bio i jeste Car! Ipak, taj znak bi trebalo i nas da podstakne da se zapitamo: da li zaista živim kao da je Isus Car mog života?
Pismo nam kaže da je znak bio napisan na tri jezika – aramejskom, jeziku kojim je u prvom veku govorila većina Jevreja u Jerusalimu i okolini; latinskom, koji je bio zvanični jezik Rimskog carstva; i grčkom, rasprostranjenom jeziku trgovine i kulture (Jovan 19,20). Pomoću ta tri jezika, svedoci iz svih delova tada poznatog sveta mogli su da pročitaju da je Isus Car. Kad bi pročitali znak, svi bi morali da donesu odluku: ko je Isus za mene?
Mikrokosmos tog sveta – a i našeg – uočljiv je u celom nizu likova koje srećemo u priči o Isusovoj smrti. U Pilatu vidimo oholog, neodlučnog i proračunatog političara. U vojnicima koji su prikovali Hrista na krst vidimo one koji su usredsređeni samo na svakodnevno obavljanje svojih rutinskih poslova. U onima koji su se rugali Gospodu vidimo ljude koji su u kontaktu sa božanskim samo onda kad hoće da mu se narugaju. U masi pasivnih posmatrača vidimo one koje večna pitanja nimalo ne zanimaju. Ali onda, usred sve te tame, na susednom krstu vidimo očajnog razbojnika koji umire, ali svu nadu polaže u Spasitelja – i dobija je. A u Isusovoj bližoj porodici i prijateljima vidimo žalosne, ali verne sledbenike, koji se čvrsto drže Hrista i njegovog učenja – one koji su nešto kasnije bili svedoci njegovog ostavljanja u grobnicu koja će uskoro ostati prazna.
Svi ti ljudi su videli natpis Isus Nazarećanin, car judejski. Svi su videli čoveka koji je visio na krstu ispod tog znaka. I oni koji su bili puni mržnje i oni koji su osećali nadu posmatrali su ovaj istorijski događaj i morali su da svemu što se dešava, kao i samom Hristu, daju određeno mesto u svom životu. Natpis je proglašavao Hrista za cara, a Isus je na krstu bio objava najsnažnije ljubavi koju je svet upoznao.
Ostaje pitanje šta treba da uradimo s tom ljubavlju? Svako od nas može u toj masi ljudi da nađe nekoga s kim može da se poistoveti, bila ta osoba ponosita, pasivna ili verna. Svi smo suočeni sa osobom Isusa Hrista koja menja život.
Kako krst i prazan grob utiču na naše odnose sa drugima, na naš posao, svrhu ili identitet? Ako nama vlada Isus, njegova smrt i vaskrsenje menjaju sve u vezi s našim načinom života i njegovim smislom. Postoji nada za večnost i svrha u sadašnjem vremenu kad pogledamo tog čoveka i složimo se sa natpisom. „Isus je car“ – i to car Jevreja i neznabožaca, celog sveta, vašeg i mog života.
