Endru Martinez je bio jedan od najpoznatijih asistenata u istoriji golfa. Pomagao je veličinama ovog sporta kao što su Džoni Miler, Džon Kuk i Tom Liman. Takođe je i sam bio talentovan sportista. Kao asistent u golfu bio je izuzetan delimično i zato što je bio odan šefu, a to bi se videlo čim bi stupio na teren i obukao belu uniformu. U toj ulozi on više ne bi bio on. Jeste i dalje bio Martinez, ali na leđima mu je pisalo drugo ime i on je bio tu samo da služi nekom drugom, iako je i sam bio talentovan i sposoban.
Isus je u noći pre nego što je umro, u jednoj od najupečatljivijih scena u svom zemaljskom životu, oprao učenicima noge. Jedan od razloga za to bilo je davanje primera ponizne službe, jer je pranje nogu bilo zaduženje roba, a ne cara. Od njegovog primera svi možemo imati koristi: Tvorac je oprao noge onima koje je stvorio; tako je služio i svojim zavađenim učenicima i svom izdajniku Judi. Takav postupak je bio nešto mnogo uzvišenije od tipične gostoljubivosti koju ovaj obred podrazumeva.
Isusovo postupanje je primer koji treba da sledimo („i vi ste dužni“), ali ne samo primer. Ako se u celom ovom izveštaju ograničimo samo na poziv da budemo ponizni kao Isus, rizikujemo da se izgubimo u moralisanju i propustimo celinu Hristovog slavnog nauma. Dok je prao noge učenicima, Isus je znao šta ga čeka u skoroj budućnosti. Bio je sasvim svestan velike patnje koja mu predstoji – raspeća. Njegov postupak je pokazao da je budućnost uvek u rukama Oca koji nas ljubi. Pranje nogu sledbenicima bilo je simbol budućeg pranja njihovih duša – a one neće biti oprane vodom u lavoru, već njegovom krvlju na krstu. U svojoj poniznosti, Božji Sin želi da nas očisti od mrlja našeg greha, a mi na tu poniznost moramo da odgovorimo tako što ćemo i sami biti ponizni i priznati da smo u očajnom stanju i zatražiti da nas opere.
Tek kad shvatimo kako nam je naš Spasitelj poslužio, bićemo u stanju da isto tako i mi služimo drugima. Petar, koga je tada Isusov čin zbunio (Jovan 13,6-8), kasnije je shvatio Gospodnju poruku. Godinama kasnije hrabrio je svoju braću u veri: „Ponizite se, dakle, pod silnu Božiju ruku, da vas uzvisi kad dođe vreme“ (1. Petrova 5,6). Znao je da Hristov primer ne treba samo da nam pomogne da promenimo ponašanje, nego i da nas ponizi i uveri da nam je oprošteno.
Kako ste danas pozvani da operete drugima noge? Kako biste mogli da žrtvujete svoje vreme ili komfor da biste poslužili onima oko vas na način koji bi im ukazao na najveći čin služenja – čišćenje Hristovom krvlju koju je Gospod prolio na krstu?
