Deca koja vole svog deku vole i njegove priče. Isak je bio Josifov deka i verovatno je imao prilike da sedne s njim i priča mu priče o Božjem staranju – da govori unuku istinu. Vi i ja možemo samo da zamislimo koliko je Josif voleo Isakove priče i pouke. Božja dobrota koju je u ranijim generacijama pružio njegovoj porodici kao da je održala Josifa u životu čak i u njegovim najtežim trenucima, jer jedna izuzetna istina koja važi za ovoga čoveka jeste da je uvek bio svestan da Bog sve drži pod kontrolom. Josif je svakako naučio da kaže ono što je psalmista kasnije pevao: „Verujem da ću videti dobrotu Gospodnju na zemlji živih“ (Psalam 27,13).
Josif je dobijao priliku za prilikom da uvidi kako se Bog stara o njemu. Kao sedamnaestogodišnjak video je kako Bog deluje čak i kad su se braća okrenula protiv njega. Ruvimov predlog da ga ostave u jami sačuvao ga je u životu, ali Bog je taj koji je intervenisao, odnosno dao Ruvimu takvu ideju i učinio da se braća slože s njegovim planom.
Nedugo potom, karavan Ismailjaca je naišao baš u pravo vreme, kao da ih je sam Bog poslao (kao što i jeste!). Išli su svojim poslom i mogli su da pogledaju Josifa i kažu: Neka ga tu. Ne treba nam. Ipak, po Božjem proviđenju, kupili su Josifa.
U svakom slučaju, Bog je tuđe sebične interese i želje upotrebio da spase život Josifu, a time u krajnjoj liniji i mnogim drugim ljudima.
Istina iz Prve Mojsijeve 50,20 predstavlja osnovu Josifovog života: iako su braća mislila zlo po njega, Bog je mislio dobro – a Božje namere uvek pobede. Josifov zemaljski otac je možda ostao u Hananu, ali njegov nebeski Otac je otišao s njim u Egipat. Njegov životni put je možda bio malo izmenjen zbog ljubomore njegove braće, pohote Petefrijeve žene, Petefrijevog besa i sebičnosti peharnika, ali njime je iznad svega toga upravljala Božja ruka, i to na dobro njegovog naroda.
Da li i mi, kao Josif, cenimo ovu istinu o Bogu? Bog će ostvariti svoje planove čak i kad ne znamo kuda idemo i šta on radi. To je naša nada bez obzira na to šta nam se dešava. Zato u teškoćama ne treba da posustanemo, jer znamo da poteškoće dolaze iz ruke Oca koji nas voli i da se čak i u njima na neki način ostvaruju njegovi planovi da spase i sačuva svoj narod. Božju dobrotu vidimo u životu naše duhovne porodice iz ranijih naraštaja – u Pismu i u istoriji crkve. Možemo biti sigurni da u svim našim danima, sumnjama, strahovima i neuspesima, u svim našim krhkim odnosima i srušenim snovima, Otac i dalje brine za nas.
