Isus uzdiže ono što svet prezire i odbacuje ono čemu se svet divi.
Blaženstva su oduvek privlačila veliku pažnju, a to se posebno može reći za ovo Isusovo učenje o bogatstvu. Živimo u svetu koji nam prosto vrišti da treba da se trudimo za sebe, naročito u polju finansija i materijalnog bogatstva. Komfor caruje u našoj potrošačkoj kulturi, a ta kultura je voda u kojoj svi plivamo.
Zato nam je čudno što Isus svoje učenje u ovoj propovedi započinje rečima „Blaženi ste vi siromašni.“ Šta on to govori? Da ne tvrdi možda da je materijalno siromaštvo u izvesnom smislu ključ spasenja? Apsolutno ne! On nam zapravo objašnjava da će oni koji su postali istinski svesni sopstvenog duhovnog siromaštva ući u carstvo Božje.
Naravno, ima i onih koji tvrde da je Isus učio da siromašni imaju razloga da budu zaista srećni, jer time automatski postaju deo nebeskog carstva. Međutim, takvo siromaštvo nije ključ za ulazak u Božje carstvo, isto kao što ni bogatstvo samo po sebi nije glavni razlog zbog kog bi neko bio isključen iz carstva. Štaviše, u carstvo su dobrodošli i siromašni i bogati, čim shvate da im je oproštaj neophodan i poveruju u Isusa kao Spasitelja. Da nije tako, onda žena po imenu Lidija, koja je kao uspešan trgovac živela u Filipima, nikad ne bi otvorila oči i srce za istinu evanđelja (Dela 16,11-15). Ne, potrebno je da budemo svesni koliko smo duhovno siromašni bez Hrista.
Međutim, važno je da primetimo da materijalno siromaštvo može da pomogne u zadobijanju duhovnog blagoslova. Takvo siromaštvo ljudima često omogući da uvide koliko zavise od Boga, ne samo kad je reč o fizičkim i materijalnim potrebama, već i o duhovnim blagoslovima. Zato siromaštvo obično bolje reaguje na evanđelje od bogatstva. Kad smo materijalno bogati, olako postajemo slepi i ne uviđamo svoju najdublju potrebu: da budemo uvedeni u Božje carstvo. Bogatstvo je plodno zemljište za ponos i tada nam srce zaboravlja da će, baš kao siromašni, i bogati proći „kao cvet trave“ (Jakovljeva 1,10).
Kao što je Žan Kalvin objasnio: „Samo onaj ko je sebe sveo na ništa i oslanja se jedino na Božju milost jeste siromašan duhom.“1 Siromaštvo donosi svoja iskušenja; ipak, da li ste primetili da ih ima i bogatstvo? To su ponos, oslanjanje na sebe i duhovna ravnodušnost.
Da li smo, dakle, spremni da priznamo da smo duhovno siromašni? Ili smo previše samouvereni i zadovoljni u svom zemaljskom blagu? Evo kako ćemo znati tačan odgovor na ova pitanja: da li i vaše srce može da se pomoli kao Agurovo u Pričama: „Siromaštva ni bogatstva ne daj mi“ (Priče 30,8)?
