Škotske visije su pune dvoraca u kojima više niko ne živi. Na svetlu zalazećeg sunca nije teško primetiti da su nekada sigurno izgledali veličanstveno. Iako te drevne građevine danas nemaju ni prozora ni tapiserija, a kamoli stanovnika, njihov sjaj – uprkos trenutnom propalom stanju – govori o pređašnjoj slavi.
Ovaj svet je pun propale slave samim tim što je pun ljudi. Adam i Eva su bili vrhunac Božjeg kreativnog rada i on je njima bio u potpunosti zadovoljan. Stvoreni su s urođenom težnjom da čine dobro. Ipak, usled požude za prestolom na koji nikako nisu mogli da sednu – Božjim prestolom – ostali su bez položaja i privilegija za koje su stvoreni.
Kad je iskušavala Evu, zmija je najpre htela da je navede da posumnja u ono što je Bog rekao, suptilno dovodeći u pitanje istinitost njegove reči – i Eva je poklekla. Poverovala je u laž da se ne možemo uzdati da Bog čini dobro. Na prvi nagoveštaj neizvesnosti, u Evinom umu ponos je zadobio privlačnost kojoj nije mogla da odoli.
Jedenje ploda je bilo pogrešno jednostavno zato što im je Bog rekao da to ne rade. Ipak, prilika da odmah udovolje sebi kao da je omamila Adama i Evu i učinila ih potpuno nesvesnim posledica svojih postupaka i propasti koja će progutati sve izobilje u kom su živeli. A onda, kao da sama neposlušnost nije bila dovoljna, pokušali su i da poreknu svoju odgovornost u toj prevari.
I mi smo kao Adam i Eva skloni da pretpostavimo da mi, a ne Bog, znamo šta je istina. Kad odlučimo da okrenemo leđa Tvorcu Bogu, čija je reč autoritativna i istinita, uskraćujemo mu pravo da zahteva našu poslušnost. Ali kad odbacimo Božju vlast, ne postajemo sami svoji gospodari, već se jednostavno potčinjavamo celoj vojsci sitnih gospodara: prevari, tami, očajanju i smrti.
„Zašto si to učinila?“ Svi smo mi poverovali u laž da mi bolje od Boga znamo šta treba. Ipak, on je poslao svog Sina kako bi naše odmetništvo nadvladala njegova dobrota, jer je ona „bolja od života“ (Psalam 63,3). Njegova reč je bacila svetlo na naše srce da bismo sada i zauvek gledali njegov sjaj, da bismo ponovo bili saobrazni s njegovim likom i obnovljeni za slavu, što mu je oduvek i bio naum. Kad vidimo njegovu dobrotu i potčinimo se njegovoj vlasti, oslobađamo se vlasti prevare, tame, očaja i, da – čak i smrti.
