Većina naših umnih predstava o Isusu zasnovana je više na umetničkoj slobodi nego na biblijskoj teologiji. Biblija nam ne daje fizički opis Hrista, osim što navodi da je „napredovao u… rastu“ (Luka 2,52). Zato nam nikako nije od pomoći da ga zamišljamo s plavom kosom i upadljivo plavim očima, kao što mnogi u zapadnoj kulturi rade. Takva predstava ne samo što zaboravlja da je reč o Jevrejinu sa Bliskog istoka, već nas sprečava da razumemo na kako nas divan način Jovanovo evanđelje upoznaje s njim.
Već od prvog stiha Jovan nam priča o Hristovom večnom postojanju, njegovoj ličnosti i božanskoj prirodi. Koliko god da smatramo davnim početak vremena i kako god mislimo da je vreme započelo, svuda ćemo naći Božjeg neutelovljenog Sina. On nije stvoren, on je Tvorac. Dete u jaslama je ista osoba koja je stavila zvezde na nebo – čak i zvezdu koja je mudrace s istoka dovela do njega da mu se poklone.
U svojoj večnosti se ta Reč, Isus, razlikuje od Oca i od Duha – reč je o drugoj osobi, ne o drugoj suštini. On „beše u Boga“, pa ipak i „Bog beše Reč.“ Iako nam to možda zvuči zagonetno, Jovan nije pisao o apstrakcijama. Predstavljao nam je osobu koju je upoznao, video, slušao i dodirnuo. Čitaocima je dat uvod kako bi zajedno s apostolom mogli da kažu: „Život se javi, i videli smo ga“ (1. Jovanova 1,2), jer je to moć žive Božje reči.
Potvrđujući istinu da Hristos nije bio samo sa Bogom, već je i bio Bog, Jovan želi da celo njegovo evanđelje čitamo tako što ćemo imati na umu Isusovu božansku prirodu. Kako okrećemo strane, čitamo Isusove reči i posmatramo njegova dela, uvidećemo da su to reči i postupci samog Boga.
Da je Isus jednostavno bio samo dobar čovek, onda je ono što u Evanđelju po Jovanu čitamo vrhunska jeres. Ali on je više od čoveka. On je bio, jeste i uvek će biti jedno sa Bogom cele tvorevine. Moramo da razumemo Jovanove uvodne stihove kako bismo dobro znali ko je Isus i da bismo mogli, rečima Brusa Milna, da ga „bez prestanka slavimo, bez oklevanja slušamo, bez uzdržavanja volimo i neprekidno mu služimo.“1 Ako vam je danas teško da proslavite Gospoda, da ga poslušate, volite ili mu služite, evo odgovora: samo ga posmatrajte. Što bolje shvatimo da je Reč koja je ležala u jaslama ista ona Reč koja je bila s Bogom i sam Bog od početka, to će nam prirodnije biti da hrišćanske dužnosti obavljamo s radošću.
