Crkva ujedinjena u evanđelju biće zdrava crkva. Ništa ne kvari crkvu brže od razdora.
To je oduvek važilo za Božji narod. U njegovim najblistavijim trenucima vidimo veliko jedinstvo. Na primer, u 8. glavi Knjige Nemijine vidimo da se narod Izrailja po povratku iz izgnanstva u Vavilonu u iščekivanju „jednodušno“ okupio da čuje Jezdrinu propoved iz Knjige zakona (Nemija 8,1). Tog časa je blizu 5.000 ljudi izašlo na trg pred Vodenim vratima, u duhu zajedništva i želje da se pokloni Bogu. U mislima im nije bilo samo: „Kakvu ja korist imam od ovog učenja?“, već: „Kakav doprinos mogu da dam braći i sestrama koji su se okupili ovde sa mnom?“
Ako želimo da u Božjem narodu vlada takvo jedinstvo, Bogu moramo da prilazimo uvek s ovakvim stavom.
Kad zaista živimo sa Hristom, čeznućemo za zajedničkim proslavljanjem sa ljudima koji vole Hrista. Naša motivacija će ponekad biti slabija, ali uz pomoć Svetog Duha moguće je da imamo duh slavljenja kao i psalmista: „Obradovah se kad mi rekoše: Hajdemo u dom Gospodnji!“ (Psalam 122,1). Proslavljanje Boga u crkvi je mnogo više od događaja kome treba da prisustvujemo; to je objava zajedničke vernosti Caru i snažan podsetnik na duboko zajedništvo u Božjem narodu.
Mi se u našim zajednicama ne slažemo uvek, i tako će uvek biti. Svi dajemo prednosti određenim stvarima i imamo sopstvena ubeđenja. Međutim, u samom središtu pripadanja Božjoj porodici mora da postoji jednoglasnost kad je reč o glavnim pitanjima naše vere – pitanjima kao što su autoritet Biblije, Isusov vrhovni položaj, potreba za širenjem evanđelja i prioritet molitve i slavljenja u svakodnevnom životu. Ta zajednička ubeđenja omogućavaju Božjem narodu da se okupi u jedinstvu. Humor koji čujemo s propovedaonice, divna muzika i dobro osmišljeni programi za porodice jesu dar od Gospoda, ali ne bi trebalo da nam budu prioritet. Umesto toga, dok se trudimo da zajedno proslavljamo Boga, moramo da se molimo za braću i sestre i tražimo da naša želja da čujemo propovedanje Božje reči u istini rodi probuđenje. Kad zajednica uz molitvu iščekuje tako nešto, Bog će sigurno uraditi ono na šta se obavezao u svojoj Reči. U crkvi je lako imati stav „prvo ja“ i nalaziti mane – lako, ali i štetno. Kad u nedelju odete u crkvu, neka to ne bude samo radi vas, nego i radi drugih; neka vaše pevanje i razgovor grade i učvršćuju jedinstvo.
