Isusovo hapšenje u Getsimanskom vrtu je na kraju pokazalo koliko je poslušan Ocu. Kad su vojnici došli po njega, Isus je već rešio da ispije čašu patnje – svoje smrti na krstu – da bismo mi imali čašu spasenja.
Ali koji je od učenika prvi spremno skočio da ga odbrani? Naravno, plahi Simon Petar – i to mačem, ni manje ni više! Petru nisu bili strani takvi strastveni postupci i reči. Pokušao je da zajedno s Hristom hoda po vodi. Pokušao je da ukori Hrista. Rekao je Hristu da će dati život za njega. A opet, nedugo nakon što je ovde požurio da ga odbrani, sa strahom će poreći da ga je ikad i poznavao.
Petrova reakcija na hapšenje njegovog Učitelja je potpuno razumljiva, ali se često pogrešno shvata. Iako je ovde bio spreman da se bori za Hrista, Petar se zapravo borio protiv njega. Usprotivio se samoj Božjoj volji, jer Božji plan je bio da Isus bude žrtva izmirenja za grehe. Petrov primer nas uči nečemu važnom; kao što nas Kalvin podstiče: „Naučimo se da pripitomimo svoju revnost. Iako nas želja našeg tela svrbi i goni na više od onoga što Bog zapoveda, shvatimo da će se ta revnost loše završiti svaki put kad se usudimo da preduzmemo bilo šta što prevazilazi Božju reč.“1
Znajući da treba da ispravi Petra, Isus je postavio retoričko pitanje: „Zar da ne pijem čašu koju mi je dao Otac?“ Potvrdio je deo Božje volje za koju se malo pre toga molio da je prihvati i zbog koje je kasnije na krstu povikao: „Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi?“ (Matej 27,46). U patnji je njegova slava postala još veća, a spasenje je postalo besplatno za sve koji uzveruju. Nijedan put kojim bi Petar pošao ne bi mogao da bude bolji od ovoga i Petar je grešio kad mu se suprotstavio.
Kad naša nestrpljivost stane na put Božjim planovima, moramo naučiti kako da svoj metaforični mač vratimo u korice. Moramo da se uzdamo u Božji plan, da čekamo njegovo vreme i delamo onda kad on zapovedi. Što nam je Sveto pismo poznatije – što bolje znamo njegovu opštu temu, obećanja i istine – to ćemo bolje shvatiti njegove planove. Pa čak i tada, njegovi postupci će nam ponekad biti tajanstveni i bićemo u iskušenju da se suprotstavimo njegovom planu za nas. Možda to činimo baš sada.
Upamtimo Hristove reči upućene Petru: „Stavi mač u korice!“ Verujmo Božjoj ruci, slušajmo njegove zapovesti i sledimo ga. On je „začetnik i usavršitelj naše vere“ (Jevrejima 12,2), a priča koju on piše slavnija je od svake koju bismo mi mogli da zamislimo ili režiramo.
1. John Calvin, The Gospel According to St John 11–21 and The First Epistle of John, prev. T. H. L. Parker, ur. David W. Torrance i Thomas F. Torrance, Calvin’s New Testament Commentaries (Eerdmans, 1994), str. 156.
