Biblija vrlo jasno tvrdi da je zlo stvarno – a podjednako je jasna i kad je reč o ličnosti onoga koji stoji iza sveg zla na ovom svetu. Satana ili Zli se protivi svakom duhovnom blagostanju svojih žrtava. On je lav koji riče i vladar ovog sveta (mada nije van Božje nadmoćne kontrole). On leži iza sveg greha; pre nego što se ponovo rodi Božjim Duhom, čovek pripada njegovom carstvu, a to nam je očigledno u čovekovim zlim postupcima.
Naravno, kod većine naših savremenika predstava o pravom Zlom izaziva podsmeh. Kažu: „Nije valjda da stvarno veruješ da postoji zla duhovna sila zvana đavo?“ Takvi ljudi ideju o đavolu kao ličnosti smatraju besmislenom, ali svejedno nisu u stanju da objasne zašto čovek, iako ostvaruje veliki tehnološki napredak, i dalje nije u stanju da kontroliše svoje grešne impulse ništa bolje od prethodnih generacija. Zašto je to tako?
Biblija nas uči da je Adam, poveden ženinim primerom, podlegao uticaju lažova i zgrešio, povevši za sobom celo čovečanstvo. Drugim rečima, kad je Adam zgrešio, svi smo zgrešili. Svako od nas je rođen u takvom palom stanju. Zato je naše srce – srž našeg bića, ishodište naših osećanja, čežnji i odluka – „prevarno više svega i opako“. Jeremija je nagovestio ono što je Isus kasnije rekao farisejima: „Ništa ne ulazi spolja u čoveka što ga može opoganiti; nego što izlazi iz čoveka – to čini čoveka nečistim… Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud“ (Marko 7,15, 21) i sve ostale pakosti, i očite i skrivene.
Ove istine nam ubedljivo objašnjavaju ono što vidimo u svetu, ali istovremeno pred nas stavljaju problematičnu sliku nas samih. Mi nismo dobri ljudi koji prave greške, već grešnici kojima je potrebna milost. Da bismo prihvatili istinu o sopstvenom srcu, najpre nam je potrebna poniznost, ali isto to srce će radije želeti da ga zavaravaju oni koji propovedaju o samopoštovanju i samopouzdanju umesto da sluša proroke kao što je Jeremija.
Istina je da smo svi rođeni tako da nam je potrebno presađivanje srca – ne fizičkog, nego duhovnog. Takav preobražaj može da postigne samo Bog. Mi nosimo Adamovu krivicu, ali isto tako Bog svojim vernima uračunava pravednost Gospoda Isusa Hrista. Kao oni koji veruju u Isusa, menjamo se iznutra ka spolja. Danas, kao i svakog dana, jedini protivotrov za prevarno srce je ponizan i iskren dolazak pred Gospoda s molitvom: „Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni“ (Psalam 51,10).
