Ono što nam često izgleda kao gomila čvorova je jednostavno pozadina tapiserije koju Bog tka.
Nojeminine i Rutine životne niti su na mnogo mesta bile iskrzane. U Izrailj su stigle kao udovice bez novca – a to je u društvu u kome je vladalo bezakonje (vidi Sudije 21,25) bio opasan položaj za žene. U starozavetnom izrailjskom društvu zakon je dopuštao siromašnima da zađu u polja za žeteocima i kupe (pabirče) ostatke letine. Taj zakon je utvrdio Bog lično, otkrivši time svoju brigu za siromašne. Međutim, u ovom periodu Božji zakon se nije baš često poštovao.
Ipak, kad je Ruta rešila da ode u polje, Bog je posredstvom ovog zakona delovao kako bi se vidno postarao za nju i Nojeminu. Rutina naoko čisto materijalna odluka postala je slika sudbinskog Božjeg plana za dve žene – i slika celokupne istorije otkupljenja!
Ruta je pabirčila na Vozovoj njivi; Voz je bio dalji rođak Nojemininog preminulog muža i bogat i ugledan čovek. Drevni Izrailjci su porodicu smatrali osnovnom jedinicom društva, a članovi šire porodice imali su obavezu da štite i pomažu siromašnije rođake kao što je Nojemina. Sve ovo nam nagoveštava da se Bog brine o Ruti i Nojemini, čak i na načine koje ne primećujemo na prvi pogled.
Štaviše, dok čitamo o Ruti, primećujemo da se mnogi detalji priče odvijaju naizgled slučajno. Ruta je slučajno odlučila da tog dana ode da pabirči. Nojemina je slučajno to odobrila. Voz je slučajno baš tada rešio da ide u polje. Ruta je slučajno odabrala njegovu njivu. Ali kad pogledamo priču kao celinu, vidimo da su svi ovi događaji bili instrumenti Božjeg proviđenja u ostvarivanju plana otkupljenja. Na kraju krajeva, iz Vozove i Rutine loze potekao je car David, a konačno i sam Gospod Isus Hristos – veći zaštitnik koji je takođe „došao iz Vitlejema“.
Dok je Bog spajao ove niti u svoju divnu priču o staranju, Ruti i Nojemini bi se sigurno činilo da su njihove niti vezane u čvor, nepovezane i iskidane. Satana često želi da ostanemo usredsređeni na takve naizgled zbrkane i obeshrabrujuće okolnosti, da sumnjamo u Boga i njegovo staranje za nas. Olako zaboravljamo da je ono što nam deluje nepovezano samo pozadina tapiserije koju Bog tka. Ipak, jednog dana ćemo videti njegov ručni rad spreda i sve te čudne i tamne niti će se pokazati kao deo njegove slavne slike. Danas se setimo da ne postoje „slučajnosti“, da je svaka nesigurnost i teškoća za nas prilika da se uzdamo u Boga i da iza svih nevolja on zapravo ostvaruje svoj plan: omogućava svom narodu da napreduje u veri i pobožnosti i dovodi ih kući.
