Sećam se kad sam jednom na školskom kontrolnom pogledao list i odmah počeo da se osvrćem kako bih video da li su se i ostali sneveselili kao ja kad su pročitali prvo pitanje. A onda me je prenula opaska učitelja: „Ne gledajte ostale. Koncentrišite se na sebe!“
Isus nam u ovim stihovima kaže nešto slično. On jednom upečatljivom metaforom poučava slušaoce da se, pre nego što i pokušaju da ukažu na tuđe grehe, najpre pozabave sopstvenima. Reč koju Isus ovde koristi za „trun“ često opisuje vrlo male deliće slamke ili drveta. Za razliku od toga, reč za „gredu“ odnosi se na noseći balvan kuće ili neke druge građevine. Ako u oku imam gredu, očigledno je da na nju treba da obratim pažnju više nego na trun u tuđem oku.
Mi smo kao pala stvorenja skloni razmišljanju da je naša dužnost da se tuđim duhovnim stanjem pozabavimo pre nego sopstvenim. Ipak, Hristos nas nije pozvao da pre svega budemo usmereni na tuđe trunje. Ne, on kaže da moramo pažljivo da ispitamo sami sebe pred Pismom i po merilima koja su nam u njemu data.
Isusovo uputstvo stavlja veliki izazov pred nas. Ponekad ukazujemo na tuđe greške pod maskom brige za njihovo duhovno stanje. Međutim, ako najpre nismo iskreno i bez zadrške sagledali sopstvene grehe, to je obično licemerje! Često padamo u zamku te pogrešne ideje da, ako tebi tražim mane i tome posvećujem vreme, onda ne moram da rešavam sopstvene probleme. Mnogo je prijatnije govoriti drugima o njihovom stanju nego se suočiti sa svojim.
Ako stvarno hoćemo da pomognemo drugima, prvo moramo da budemo spremni da sagledamo strašno stanje svog srca – da zajedno sa Robertom Marijem Makčejnom priznamo da se „seme svih greha nalazi u mom srcu.“1 Kad to shvatimo i poverujemo, onda ćemo, kad prilazimo drugima, to činiti s iskrenom ljubavlju i poniznošću, a ne prezrivo i s visine. Ta dva stava su kao nebo i zemlja.
