Zli ne želi da nas ubeđuje da se ne zamaramo previše u našim brojnim hrišćanskim aktivnostima – ali mu jeste stalo da nas ubedi da zaboravimo apsolutne istine o Božjoj prirodi i karakteru i moralu njegovog carstva. Pavle je to znao i zato je upozorio verne u Korintu da ne zalutaju u minsko polje bezbožnog ponašanja. „Ne zavaravajte se“, kaže Pavle, nepravedni „neće naslediti carstva Božjeg.“
Pavle opisuje neke od zlih stvari koje su u Korintu postale društveno prihvatljive. Grad je bio užurban centar trgovine, mešavina raznih rasa, veroispovesti i jezika. Ipak, preovlađujuća kultura je bila bez ikakvog korena i gruba. Štaviše, grad je postao tako strašno razvratan da je i sama reč „Korint“ postala asocijacija za nemoral. I šta je Pavle uradio? Došao je u grad s planom. On se „sasvim posvetio propovedi svedočeći Judejima da je Isus Mesija“ (Dela 18,5). Njegov cilj nije bio da uvede nove zakone, već da počne da objavljuje evanđelje.
Ne postoji zakonodavni plan koji može da popravi našu kulturu. Umesto toga, imamo poruku od Boga koja će popraviti i muško i žensko, a ta poruka je jednostavna: Isus Hristos, i to raspeti (vidi 1. Korinćanima 2,2). Evanđelje je Božji plan za naš svet. On koristi silu i moć ubeđivanja svoje reči kako bi se obratio ljudima i doneo promenu iz korena.
Pavla nije zanimala složena retorika. Imao je tu jednu poruku i nju je stalno ponavljao. Znao je da samo Hristova otkupljujuća smrt na krstu omogućava ljudima da se oslobode upornih greha kako bi „živeli novim životom“ (Rimljanima 6,4).
Opasno je i nepotrebno ostati zao. Poruka evanđelja se čuje jasno i glasno danas kao i u to vreme na ulicama Korinta; ona seče varku relativizma ovog sveta i težnju da mislimo kako samo zakoni mogu da promene srce i pobude veru. Velika potreba koju imamo mi, naši gradovi i narodi, jeste potreba da se grešnici spasu. Neka nas ne prevari pomisao da greh nije važan. Neka nas ne prevari ideja da je našem društvu potrebno bilo šta drugo osim vesti o Božjem carstvu. Moramo da ispovedimo poruku o raspetom mesiji:
Umro je da bi nam bilo oprošteno,
Da nama bude dobro, on strada,
I da najzad u nebo odemo,
Spaseni njegovom krvlju sada.1
