Da li vam se već desilo da vam nepoznata osoba iz čista mira priđe i pita vas u šta verujete kad je reč o Isusu Hristu i hrišćanskoj veri? Pretpostavljam da se to ipak ne dešava često – a možda i uopšte. Za takve susrete svakako moramo biti pripremljeni; apostol Petar nam kaže da budemo spremni da kažemo koji je razlog nade u nama (1. Petrova 3,15). Međutim, priliku da objasnimo u šta verujemo ne dobijamo u slučajnim susretima s nepoznatima; to možemo da učinimo načinom na koji živimo pred onima koji nas dobro poznaju.
Naš način života i naša uverenja treba da budu odraz naše povezanosti s Hristom. Petar između ostalog i zato kaže da su hrišćani „stečeni [Božji] narod“ (1. Petrova 2,9). Mi smo sveobuhvatno povezani s Isusom kao oni koji su u njemu i koji mu pripadaju. To znači da nemamo slobodu da verujemo šta god hoćemo; nemamo slobodu da stvorimo sopstveni stav o braku, seksualnosti, finansijama niti o bilo čemu drugom. Naš stav sada treba da predstavlja stav našeg Pomazanika i Učitelja Isusa. Ipak, njega ne zadovoljava da njegovi učenici jednostavno znaju istinu – oni moraju i da je žive: „Kad to znate, bićete blaženi – ako to činite.“ Vera mora da dovede do dela. Samim tim, nemamo slobodu ni da se ponašamo onako kako hoćemo. Naše ponašanje treba da bude odraz ponašanja našeg požrtvovanog Spasitelja Isusa.
Mnoge savremene religije i sekularna uverenja ne zahtevaju ništa u vezi s našim načinom života – prepuštaju nam da živimo kako hoćemo. (Štaviše, mnogima od njih je upravo to misao vodilja: radi ono što misliš da je ispravno.) Ali poziv na hrišćansko učeništvo je potpuno drugačiji, jer je to u suštini poziv da sledimo Cara, nekog drugog. Poziv na hrišćanski život ne podrazumeva samo veru u evanđelje, već je potrebno i da živimo „dostojno Hristova evanđelja“ (Filipljanima 1,27). Svi grešimo. Da li vam neko pomaže da utvrdite koji vaši postupci i ponašanje nisu dostojni evanđelja? Da li vi možete nekome da pomognete u tome? Udružite se sa bratom ili sestrom u Hristu, obasjajte jedni druge Božjom rečju i potrudite se da uvedete istinu u svoj život!
Crkva je osnovno oruđe kojim Bog seže ka ovom svetu. Vi ste njen deo. Ali ne očekujte da vas ljudi pitaju za evanđelje – a još manje da se pokaju i poveruju u njega – ako vi po njemu ne živite:
I vi pišete evanđelje,
Po poglavlje svakog dana,
Stvarima koje činite,
Rečima s vaših usana.
I manjak vere, i istina,
Svaka je stvar zapisana;
Recite, dakle, kakvo je to
Evanđelje po vama? 1
