Kad smo bili deca, često smo mogli da čujemo roditelje kako kažu: „Nisi zaboravio da…?“ Jedno od tih pitanja sam često slušao kad bih se vratio iz nečije kuće: „Nisi zaboravio da kažeš hvala?“ Nije mi trebalo neko novo otkrivenje – trebalo je samo da se setim toga. Dok je gledao viziju nebeske stvarnosti koju mu je Isus dao, apostol Jovan je zaplakao, jer se uplašio da nema nikoga ko bi mogao da pogleda u tajne sveta i objasni nevolje prvog veka u kome je živeo. Ipak, Jovanu nisu bile potrebne nove informacije. Trebalo je samo da se seti nečega što već zna. Pogrešio je zato što je zaboravio osnove.
Jovanu je rečeno da ne plače, nego da pogleda jedinog koji može da otvori svitak. Kad se okrenuo, ugledao je „Jagnje, gde stoji kao zaklano“. Rane koje je Jagnje imalo podsećale su na Hristovu smrt, kojom je postigao spasenje. Ali ovo Jagnje je stajalo, predstavljajući tako trijumf njegovog vaskrsenja. Ovde, u ovoj viziji, vidimo Isusa, svemilostivog i svemoćnog. On je Jagnje, ali je i Lav. On zaslužuje i zahteva da ga ceo svet slavi i pokori mu se, a tako će i biti.
Isus je bio rešenje za Jovanove suze, baš kao što je rešenje i za naše suze zbog straha s kojim se suočavamo kad nam se učini da nas svet pritiska – kad se osećamo izmoreno, sitno, nejako i nevažno i kad smo u iskušenju da pomislimo da je ovaj svet haotičan, a ne pod kontrolom.
Niko od nas ne zna šta donosi novi dan niti šta će se preko noći desiti. Te tajne pripadaju samo Bogu. Međutim, kako veliku milost doživljavamo kad nas Bog dodirne po ramenu i usmeri ka Bibliji govoreći: Zar zaboravljaš da je Lav iz Judinog plemena već pobedio, da je on glavni, da on zna budućnost i da je on Car? „Ne boj se“, Isus je već rekao Jovanu, „Ja sam Prvi i Poslednji, i Živi, i bejah mrtav, i vidi živ sam u sve vekove, i imam ključeve od smrti i od ada“ (Otkrivenje 1,17-18).
I tako, kad se bilo zbog sadašnjosti bilo zbog budućnosti osećamo obeshrabreno, poraženo ili zabrinuto, jednostavno treba da uradimo sledeće: setimo se onoga što već znamo. Pogledajmo na Lava iz Jude, koji je Jagnje zaklano za nas. On je dostojan i sposoban da otvori svitke i upravi istoriju ovog sveta ka njenom svršetku – ka svom povratku i našem ulasku u slavu.
