Kad se suočimo s teškom bolešću, svakako ne želimo da primamo terapiju od nestručnog doktora. Zamislite da sa gangrenom odete kod lekara koji vam samo previje ranu i poželi prijatan dan. Možda će vam načas biti bolje, ali to neće rešiti problem – uskoro ćete se sigurno osećati mnogo gore!
U starozavetno doba uloga proroka je bila da govori Božju reč i da poziva Božji narod da sluša njegov zavet. Bog bi im stavljao reči u usta i oni bi javljali to što Bog kaže – ne ono što sami imaju na pameti. Njihova poruka je često glasila: Pazite! Dolazi sud. To nije baš prijatna najava!
Pošto je Božja poruka bila tako teška, umnožili su se lažni proroci; oni su, u neku ruku, imali i jare i pare. Ljudi su ih znali kao proroke, tako da su mogli slobodno da idu okolo i daju važne izjave, ali su isto tako mogli i da govore drugima šta god su ovi želeli da čuju. Lažni prorok je bio nalik nadrilekaru koji nam kaže da će sve biti u redu dok su, u stvari, prognoze mračne. Divno je čuti da je sve u redu i da u zemlji vlada mir – ali samo ako neprijatelj nije već na horizontu. U tom slučaju moramo da budemo spremni.
Pravi proroci su govorili o predstojećem Božjem sudu, ali njihova poruka je takođe opominjala ljude da ne budu uljuljkani i hrabrila ih kad bi očajavali. Bog je svom narodu uvek mogao da garantuje svoju vernost i divnu budućnost. Kad bi se narod našao pred sudom, jedina nada bi mu bila da utočište potraži ne negde odvojeno od Boga, nego upravo u njemu.
I danas ima mnogo lažnih proroka. Njihove reči se mogu čuti u laskanju prosečnog govornika na proslavi dodela diploma: „Vi ste najbolja grupa mladih koju je ova zajednica ikad videla. Budućnost je u vašim rukama. Spremni ste da uzletite!“ Međutim, slične plitke reči se čuju i u velikom broju crkava, u učenjima koja se sastoje od ispraznih opštih mesta i naoko inspirativnih poluistina – a svaka poluistina je takođe i polulaž.
Danas su nam pravi proročki glasovi potrebni isto koliko i Božjem narodu u Jeremijino vreme. Naše crkve, naša zemlja i svet – svima njima potrebni su oni koji imaju hrabrosti da govore istinu, čak i ako im se zbog toga rugaju ili ih odbace; oni koji govore o grehu insistiraju na Božjim moralnim standardima, upozoravaju na sud, najavljuju Isusov povratak i uverljivo ukazuju na jedinoga koji može da spase.
Molimo Boga da izdvoji takve pojedince koji su spremni da Božjom rečju i uz poslušnost Božjem Duhu opomenu slušaoce. Molimo se da, onda kad čujemo takav glas koji će istinito propovedati Božju reč, ne budemo uljuljkani, već voljni da slušamo i spremni da zaklon potražimo kod Boga, naše jedine nade. Takođe se molimo da u svojoj okolini i na radnom mestu upravo mi budemo takav glas.
