Poslušnost više nije u modi. Ipak, ona ima centralno mesto u hrišćanskom životu.
Nije neobično da čujemo čak i najbolje ljude kako iskazuju negativan stav prema autoritetu, jer živimo u doba koje se protivi autoritetima. Čak se i u crkvi dešava da ono što se nekad smatralo svetim stavom o autoritetu Pisma kod nekih ljudi izaziva nezadovoljstvo. Međutim, kad težimo za slobodom po svojoj meri i bez Božjeg autoriteta, udaljavamo se i od njegovog blagoslova.
Kad su Adam i Eva u Edemskom vrtu prekršili Božji zakon, odvojili su se od Boga i lišeni su blagoslova njegovog prisustva. Odbacivanje Božjeg zakona je kao posledicu oduvek imalo i imaće razdvajanje od našeg Tvorca i povlačenje njegovih blagoslova. Nasuprot tome, povratak vladavini Božjeg zakona uvek donosi blagoslove zajedništva koje je Bog namenio svom narodu.
Ovo obećanje Božje vladavine i blagoslova ispunilo se u istoriji Izrailja tako što je narod dobio Božji zakon. Izrailjci su morali da budu poslušni zakonu, ali ne iz očajničke pobude da zadobiju spasenje, već je ta poslušnost trebalo da bude prirodna reakcija na spasenje koje je već bilo njihovo. Bog je prvi napravio korak i sačuvao svoj narod; otkupio ga je i oslobodio iz ropstva u Egiptu, pa im je tek onda dao zakon.
Drugim rečima, Bog nije dao zakon kao mehanizam otkupljenja niti je zakon imao ulogu da nam pomogne da postanemo deo njegovog naroda. Umesto toga, Bog je Izrailjcima nakon što ih je otkupio dao zakon kao kanal za svoju blagodat i da bi znali kako treba da žive pod njegovom vlašću i zaista uživaju njegove blagoslove. Ako taj princip okrenemo naglavačke, sve kreće naopako. Počinjemo da živimo u čvrstom stisku legalizma, gonjeni mišlju da nas naš trud može opravdati pred Bogom. Ali isto tako, ako zaboravimo da nas je Bog spasao da bismo uživali u životu pod njegovom vlašću i nastavljamo da ignorišemo njegove zakone kad god se ne poklapaju s našim ciljevima, onda ćemo život provoditi pitajući se zašto nam blagoslovi izmiču.
Božji zakon ne spasava, ali to je „savršen zakon istine“, a onaj koji mu se pokori će „biti blažen u svom delu“ (Jakovljeva 1,25). Kao oni koje je Bog spasao od greha, na to spasenje treba da reagujemo tako što ćemo rešiti da živimo s radosnom poslušnošću.
Kad s Gospodom hodam ja,
Reč mi put osvetljava.
Kakvu slavu stavlja pred nas!
Dok volji smo mu poslušni,
on u nama verno živi
i u svima pokornima.1
1. John H. Sammis, “Trust and Obey” (1887).
