U Getsimaniji, dok su se vojnici približavali i spremali da uhapse čoveka za koga su jevrejske vođe odlučile da mora umreti, glavna figura bio je, naravno, Gospod Isus.
Ipak, ključnu ulogu odigrao je Juda – a to nas uči jednoj teškoj lekciji.
Judino izdajstvo nam otkriva duboko licemerje koje je ukorenjeno u još dubljem poricanju. Njegova prevara nas upozorava na to kako srce, iako je naoko blisko Bogu, postaje sve tvrđe kako ide stazom nevere – stazom koju obeležavaju izdato poverenje i iskvareno društvo.
Getsimanski vrt nije bio bilo kakav vrt. Izgleda da su ga učenici dobro poznavali. Za Isusa i Dvanaestoricu to je bilo mesto zajedništva, opuštanja i, bez sumnje, mnogih srećnih trenutaka. Pa ipak, baš na tom divnom mestu Juda je izdao Hrista. Zaista je zapanjujuće to što je mesto na kome su bili tako bliski odabrao za takav zloglasni čin, kao preljubnik koji krši bračni zavet u sopstvenom bračnom krevetu.
Zamislimo Judu kako ide stazom vodeći grupu vojnika i jevrejskih starešina (Jovan 18,3). Onaj koji je bio tako strašno duhovno izgubljen postao je vodič: slepi je poveo slepe. Staza nevere je usamljena i često moli za lažnu utehu ili malo beznadežnog druženja.
Vrt je bio lepo i mirno mesto, ali je svejedno svedočio užasnom događaju. Kad razmislimo o svim mestima na kojima smo pali u iskušenje da izdamo Hrista – na nekom divnom putovanju, u komforu svog doma, pa čak i na mestima na kojima se Hristos ranije susretao s nama, blagosiljao nas, opominjao i ubeđivao – jasno vidimo koliko nam je srce izopačeno kad smo spremni da se pridružimo Judi u njegovoj izdaji.
Neka nas Judin primer podseti da svi moramo da budemo oprezni. U hrišćanskom životu nema mesta opuštanju, bez obzira na to šta smo uradili i videli, bez obzira na naš položaj u crkvi. Na kraju krajeva, Juda je tri godine živeo uz Isusa, video je njegova čuda i slušao njegove pouke. I svejedno ga je izdao. „Stoga ko misli da sigurno stoji, neka pazi da ne padne“ (1. Korinćanima 10,12).
Kako da ostanemo sledbenici i izbegnemo tu tragičnu stazu kojom je Juda krenuo? Kao što nas Božja reč neprekidno preklinje, moramo da čuvamo srce da nam postepeno ne otvrdne, jer će nas to povesti stazom nevere. Umesto toga, treba da slušamo vođstvo Svetog Duha.
Moramo da se molimo da nam srce bude meko, um otvoren, a da u duhu čujemo podstica: „Hajde sada, kreni i budi uz Hrista!“
Teška lekcija koju vidimo u Judinom primeru je da se možemo održati samo uz Božju blagodat. Zato se molimo da se nikad ne nađemo među izdajnicima: Sačuvaj me, Gospode, pravih iskušenja da posumnjam u tebe i da te se odreknem. Pokaži mi čudo svoje zaštite i staranja i obnovi moje uzdanje da nećeš izgubiti nikoga od onih koje ti je Otac dao.
