Kad je Džon Njutn, pisac i pastor iz osamnaestog veka, poučavao na osnovu ovog stiha, svojoj propovedi je dao naslov „Nema drugog pristupa Bogu osim Hristovog evanđelja“. Zašto je upotrebio naslov koji naizgled nema nikakve veze s ovim stihom? Sam Njutn je na to odgovorio: „U Bibliji teško da ima nekog odlomka koji ljudi češće pogrešno shvataju.“1 Naslov njegove propovedi bio je, izgleda, usmeren ka ispravljanju takvog pogrešnog shvatanja.
Njutnov naslov nas upozorava na opasnost da ovde opisane vrline pokušavamo da sprovedemo u delo bez evanđelja ili da govorimo drugima da su one, a ne evanđelje, način da priđemo Bogu. Nijedno od ova dva ne oslikava prorokovu, a ni Gospodnju nameru. Najbolje je da stih Mihej 6,8 ne shvatimo kao spisak stvari koje doprinose našem opravdanju, već kao dokaz našeg opravdanja. Kad ih tako posmatramo, uz ispravnu motivaciju i utvrđene ciljeve, možemo da shvatimo na šta je to Gospod pozivao Izrailj i na šta nas poziva.
Gospod nam preko Miheja najpre kaže da činimo „što je pravo“. To znači da predano postupamo u skladu s Božjom voljom i planom. Na primer, u Petoj Mojsijevoj Mojsije kaže da Bog „daje pravicu siroti i udovici; i ljubi došljaka dajući mu hleb i odelo“ (5. Mojsijeva 10,18). Treba da nam je stalo do onoga do čega je i Bogu stalo, a to znači da takve prioritete ozbiljno shvatimo i trudimo se da „činimo dobro svima dok imamo vremena, a najviše onima koji pripadaju našoj verskoj porodici“ (Galatima 6,10).
Drugo, Gospod nam kaže da „ljubimo milost“. Ako je činjenje onoga što je pravo akcija, onda je milost stav srca koji će biti gorivo za tu akciju. Toplo saosećanje će nas podstaći da činimo ono što je pravedno – ne samo kao dužnost, već drage volje.
Treće, treba da „hodimo smerno“. Drugim rečima, naš život treba da bude podređen Božjoj volji i treba da na svakom koraku prihvatamo svoju zavisnost od njega. Zašto Mihej završava smernošću? Prvo, zato što nam je ona potrebna da bismo priznali da se ne pokoravamo baš najbolje pozivu da činimo šta je pravo i ljubimo milost – i zato nam nisu potrebne samo Gospodnje zapovesti, nego i njegov oproštaj. Kao drugo, čak i ako smo mu poslušni onako kako nas Mihej 6,8 podstiče, plodovi našeg truda ne zavise u potpunosti od nas.
Vi i ja ne možemo promeniti svet; umesto toga, rešenje moramo prepustiti Caru i Sudiji ovog sveta. Kad tako činimo, to nas i motiviše i hrani naša nastojanja da, uz Božju pomoć, živimo po evanđelju koje nas je spaslo, tako što ćemo pokazivati pravdu, milost i smernost zarad dobra svojih bližnjih, radi svedočanstva crkve i Hristove slave. Mihej nas poziva da danas ponizno razmislimo o svojoj potrebi za evanđeljem, da se zagledamo u svoje srce i zatražimo od Duha da u njemu uzneguje Hristovu milost kako bismo u svetu u kome živimo težili poštenju i pravičnosti.
