U Bibliji se Ananija ne spominje nigde pre 9. glave Dela apostolskih, a i nakon toga nalazimo samo još jednu crticu o njemu (Dela 22,12). Po svim izveštajima, nije bio neki silni čovek koji je uradio važne stvari po merilima sveta. Ipak, Bog je video njegovo verno srce i rešio da ga na veličanstven način upotrebi u obraćenju Savla (koji je kasnije postao poznat kao Pavle).
Možda i vi, kao Ananija, nemate „krupnih“ događaja u životu – niste obišli svet niti stekli veliku popularnost. Međutim, Bog uzima izvesne pojedince i preko njih ostvaruje svoju volju. Naše je jednostavno da budemo kao Ananija – da imamo otvoreno uho i volju spremnu da čuje i posluša Boga.
U ovom stihu naglasak nije na načinu na koji se Bog obratio Ananiji, već na tome kako je Ananija odgovorio: „Evo me, Gospode.“ Njegove uši su osluškivale Boga. A kako je kod vas? Da li čujete Boga dok govori preko svoje reči? Da li je stav vašeg srca takav da ćete, na šta god da vas poziva, reći: „Evo me, Gospode“?
Ananijin odgovor Bogu je poseban ako uzmemo u obzir šta je Bog tražio da učini i za koga. On je već čuo „od mnogih za toga čoveka [Savla], kolika zla je počinio tvojim [Božjim] svetima u Jerusalimu“ i znao je da Savle u Damasku ima „ovlašćenje od prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje [Božje] ime“ (Dela 9,13-14). Ipak, spremno je rešio da posluša Božji poziv, uprkos strahu ili preziru koji je osećao prema Savlu i glasu koji ga je pratio. Čuo je i poslušao. Koliko mi izgovora smišljamo kad ignorišemo Božji poziv? Koliko se često krijemo iza straha ili živimo s krajnjim oprezom, zaboravljajući da nam je Bog „dao… duha sile i ljubavi i razboritosti“ (2. Timoteju 1,7)? Ananija je svojom poslušnošću pokazao upravo taj moćni duh.
Naša kultura ceni velika imena, velika dostignuća i ocene. Boga to ne zanima. Ananija nije bio poznat niti su ga pratile fanfare; jednostavno je imao uho otvoreno za Božji glas i volju poslušnu njegovoj zapovesti. Posledica je život žrtvovan za Božju službu. Tog dana, bio je prvi koji je na opipljiv način pružio Božju ljubav i blagodat Savlu, onda kada mu je otišao i nazvao ga „bratom“ (Dela 9,17). I tako, iako je možda sporedna ličnost u Bibliji, od njega možemo mnogo da naučimo. U ovom životu ćemo za svoju vernost Hristu primiti malo ili nimalo priznanja. Možda ćemo rizikovati i žrtvovati se u službi, osećajući da se ništa ne menja i ne primećuje. Ali možemo se nadati nečemu mnogo boljem od bilo čega što nam ovaj svet nudi: da dok ulazimo u nebesko carstvo čujemo one Božje reči: „Dobro, slugo dobri i verni“ (Matej 25,21). Nijedno dobro delo učinjeno u njegovoj službi nije straćeno. On će ga utkati u svoju veliku priču o spasenju.
