Uopšteno gledano, tačno je da je bogatima lakše u životu. Novac otvara vrata. Vidimo da se mehanizmi u mnogim oblastima života – obrazovanju, zdravstvu, putovanjima, slobodnom vremenu – vrlo lako podmazuju velikim količinama gotovine. Zato nije ni čudo što se novac često smatra univerzalnim pasošem!
Međutim, postoje jedna važna vrata koja bogatstvo neće automatski otvoriti. Mladi bogataš je, tragajući za večnim životom, otkrio da njegovo bogatstvo nije prednost, već prepreka za ulazak u Božje carstvo. Na putu ka spasenju isprečila mu se nespremnost da se odrekne svega što ima i krene za Isusom. Zato je tužno prekinuo razgovor sa mesijom; bogatstvo mu je ostalo netaknuto, ali duša je ostala u opasnosti (Marko 10,22).
Od njega je jedino Isus mogao da ostane tužniji. Znao je da se čovek lako oslanja na ono što poseduje, gubeći iz vida ono što je zaista važno. Način na koji Isus posmatra mladog bogataša sasvim je u skladu s njegovim učenjima iz drugih mesta u evanđeljima. Jednom prilikom je, na primer, pričao o bogatašu koji je porušio svoje žitnice da bi izgradio veće (Luka 12,13-21). Takva odluka sama po sebi nije loša, ali taj čovek se lakomisleno oslanjao na to da će bogatstvo uticati i na njegovo duhovno stanje. Rekao je: „Dušo, imaš mnoga imanja smeštena za mnogo godina; počivaj, jedi, pij, uživaj“ (19. stih) – a Isus je rekao da je zato bezumnik, jer nije spreman za smrt niti je u stanju da se novcem pripremi za nju (20. stih). Na kraju krajeva, „šta će koristiti čoveku ako sav svet dobije, a životu svome naudi?“ (Matej 16,26).
I mi često sopstvenu sigurnost tražimo u „stvarima“. To radimo tako što stičemo materijalno za sebe ili čak dajemo u dobrotvorne svrhe, ali samo da bismo izbili na dobar glas. Šta god da je u pitanju, takvim nastojanjima (da parafraziramo pesmu „G. Biznismen“) pridajemo značaj bezvrednim stvarima, a zanemarujemo ono što je zaista neprocenjivo.1
Ništa što vi ili ja imamo ili radimo nije dovoljno da nam plati prolaz kroz smrt do večnog života. „Ljudima je to nemogućno“, rekao je Gospod Isus svojim sledbenicima nakon što se bogati mladić udaljio, „ali Bogu nije; jer Bogu je sve mogućno“ (Marko 10,27). Bogatstvo je opasno jer nas čini ponosnima i zbog njega mislimo da sve možemo sami, zaboravljajući pritom da nas samo Bog može spasti.
Da li biste se drage volje odrekli svog bogatstva (kakvo god da je) kad bi Isus zatražio da to učinite njega radi? Ili biste ustuknuli, jer bi vam to bilo previše i smatrali biste tu cenu prevelikom? Pokajte se ako ste se na bilo koji način oslanjali na svoje imanje i radujte se u spasenju koje imate zahvaljujući Božjoj milosti. Nije tajna šta sve Bog može da uradi. On neće odbiti nikoga ko mu priđe.
