Putanja neposlušnosti uvek vodi nadole – to jest, sve dok se Bog ne umeša.
Bežeći od Gospodnje zapovesti da Ninevljanima propoveda poruku pokajanja, Jona je sišao u Jopu, ukrcao se na lađu, da bi zatim sišao do temelja gora i stomaka velike ribe (vidi Jona 2,6, NSP, naglasak dodat).
Dok je, bežeći od Boga, čvrsto spavao na lađi, „Gospod podiže velik vetar na moru… da mišljahu da će se razbiti lađa“ (1,4). Pa ipak, usred divlje oluje i grozničavih napora mornara koji su vikali, plakali, molili se i bacali stvari u vodu, Jona je spavao.
Kako je Jona mogao da bude tako umoran? Odluka da pobegne od Boga ga je sigurno fizički i duhovno iscrpla. Neposlušnost može u početku da bude uzbudljiva i da nas načas prodrma, ali je na kraju uvek iscrpljujuća. Teško je ritati se protiv bodila (Dela apostolska 26,14). Teško da postoji nesrećniji i neutešniji počinak od onog na koji idemo nakon što smo okrenuli leđa Božjoj reči i pokušali da mir nađemo u krevetu.
Jona je hteo da ga Bog ostavi na miru. Međutim, Bog je bio previše milostiv da bi to uradio. Zato je poslao oluju, a kapetan broda je zbog oluje našao Jonu i probudio ga. Kapetan je pritom upotrebio istu reč kao i Bog kad je pre toga pozvao Jonu da propoveda: „Ustani, prizivaj boga svog!“ (Jona 1,6, naglasak dodat; uporedi sa 1,2).
Ovde, dakle, vidimo veliko oklevanje – ne samo Jonino oklevanje da učini ono što mu je rečeno, već i Božje oklevanje da svog slugu koji ga odbacuje ostavi u jadu njegovog greha. Tri dana koja će Jona nedugo zatim provesti u trbuhu velike ribe samo dodatno svedoče o ovoj istini o Bogu. Iako je Jonino odmetanje zaslužilo kaznu, Bog ga je izbavio od smrti na moru da bi se oporavio i Ninevljanima propovedao o sudu i milosti.
Bog nam neprestano prilazi kad smo mu neposlušni, jer nije spreman da nam dozvoli da se valjamo u grehu. Ako zapušimo uši i pravimo se da ga ne čujemo, pa čak i ako nedvosmisleno odbijemo da ga poslušamo, Bog i dalje ide za svojom zalutalom decom. On nas toliko voli da ne želi da nas ostavi prepuštene same sebi. Naš greh nikad ne može biti veći i uporniji od milosti Boga, onoga koji nas nikad neće ostaviti niti zaboraviti.
