Iako su Duhom ispunjeni događaji Pedesetnice i služba koja je iz njih proistekla bili zaista izuzetni, apostoli i njihovi sledbenici nisu posle svega rekli: Eto, sad me Duh Božji poučava, pa ne moram nikoga da slušam. Naprotiv – kad ih je ispunio Sveti Duh, pretvorili su se u uho da što bolje čuju autoritativno propovedanje i učenje Božje reči. To nas uči jednoj važnoj lekciji: Božji Duh uvek usmerava Božji narod da se posveti Božjoj reči.
Zato Dela apostolska naglašavaju koliko je propovedanje važno. Apostoli su shvatili da je Božja reč vrhunsko Božje oruđe za obnovu njegovog naroda i saobražavanje s njegovim Sinom, jer njegov Duh deluje upravo preko reči. Ovde, u 6. glavi Dela apostolskih, vidimo koliko su apostoli smatrali poučavanje važnim i štitili one koji su pozvani i opremljeni da poučavaju. Shvatili su koliko je ozbiljan i važan položaj sluge koji pred ljude donosi reči samog Boga.
Starozavetne knjige govore o „vizijama“ proroka; ta reč se može prevesti i kao „breme“ (vidi, na primer, Isaija 13,1). Ona opisuje teret koji proroku leži na srcu i umu usled ogromne odgovornosti: govorenja Božje istine narodu. U devetnaestom veku, Č. H. Sperdžen je dobro razumeo tu težinu. On je izjavio da je njegova propovedaonica uticajnija od prestola engleskog kralja, jer je s nje javljao poruku s Božjeg trona i govorio istinu hrišćanske doktrine.
Moramo da se molimo za one koji su pozvani da uče istinama Pisma i da ih štitimo, bez obzira na to da li poučavaju zajednicu, decu ili bilo koga drugog. Nije mala stvar sve vreme stajati između svetog Boga i njegovog naroda i objavljivati njegovu reč. To je teško breme isto koliko i divna privilegija.
Pored molitve za učitelje i propovednike, moramo biti ponizni i spremni da sednemo i učimo iz autoritativne Božje reči. Takav primer nam je dala već rana crkva svojom posvećenošću apostolskom učenju (Dela 2,42). Posvećenost bi i danas trebalo da izgleda isto; moramo biti posvećeni učenju zasnovanom na novozavetnim istinama koje su otkrivene apostolima i
izgrađene na temeljima starozavetne doktrine. Ne dozvolimo da nam vreme odlazi na grickanje brze hrane, gledanje TV programa koji samo potvrđuju ono što već mislimo, niti na knjige i video-igre koje nam nude bekstvo iz stvarnog sveta. Umesto toga, sladimo se Božjom rečju. Neka nam to bude duhovna hrana i svakog dana ćemo s radošću otkrivati kako nas Božji Duh vodi dublje u istine.
