Isus se u 21. glavi Evanđelja po Jovanu pojavio na plaži nakon vaskrsenja i svih događaja koji su ga pratili – uključujući tu i Petrove kukavičke tvrdnje da ga uopšte i ne poznaje. Možemo slobodno pretpostaviti da se Petar stideo zbog svoje nelojalnosti i manjka vere. Možemo da zamislimo kako se poverio ostalim učenicima: Imao sam priliku i upropastio sam je. Izdao sam ga. I gledajte me sada – trebalo je da budem heroj, a ispadoh najgora kukavica. Kad mu se Isus obratio, Petar se sigurno zapitao: Šta li će sad da mi kaže? Kakve sad ja veze imam s njegovim narodom?
Isus nije zaboravio Petrovu grešku; prihvatio ju je. Nakon što su zajedno jeli, on mu se obratio po njegovom starom imenu: rekao mu je „Simone“, što znači „slušaj“. Na početku svoje službe Isus je počeo da zove Simona Petar, što znači „stena“ (Jovan 1,42). Ta promena bila je simbol promene koja će se desiti u karakteru i pozivu Simona Petra: bio je nepouzdan, ali postaće čvrst kao stena. Međutim, tamo na obali, Isus je hteo da podseti Petra na tu nepouzdanost. Pre nego što je postao čvrst, Petar je morao da shvati da njegovo ponašanje nije pokazivalo ni čvrstu veru niti bilo kakvu opipljivu smelost ukorenjenu u Hristovoj ljubavi.
I vi i ja smo nalik Petru – ponekad nam se čini da nas naši neuspesi, posrtanja i maloverje guraju u stranu. Osećamo bol zbog dislocirane vere; potreban nam je potez Glavnog hirurga koji će nam vratiti ljubav na mesto, ponekad bolno, ali uvek za naše dobro. Primetimo da Isusa pre svega brine Petrovo srce, odnosno njegova ljubav i posvećenost. Da, i drugi kvaliteti
su poželjni i neophodni, ali naša ljubav prema Hristu je nezamenljiva. Gde je naša ljubav? Da li je izgrađena na nepouzdanom pesku ili na čvrstoj steni?
Kad vrati našu ljubav u kolosek, Hristos nam poverava posao u svom carstvu. Isus je ponovo izabrao Petra da gradi njegovu crkvu. Iznenađujuće je to što je svoje „jaganjce“ poverio učeniku koji ga je (ako izuzmemo Judu) najviše izneverio i kod koga je postojao najveći jaz između ispovedanja i delovanja. Ipak, za nas je ta Isusova odluka vrlo ohrabrujuća: ako je
bio spreman da upotrebi nekoga kao što je Petar, onda će upotrebiti i nekoga kao što smo mi. Isus nije promenio mišljenje i dao je Petru veliku odgovornost, ali i ta odgovornost je za njega predstavljala jedan vid ispita. Ljubav prema Isusu ogleda se u tome da li se u našem životu vide poslušnost i delanje. Knjiga dela apostolskih pokazuje kako je Petar, uz pomoć Božjeg Duha, prošao na tom ispitu.
Priča o Petru, nepouzdanoj steni, podseća nas da je Bog Bog blagodati i nove prilike. Na-
še slabosti otkrivaju potrebu za snagom koja nije naša, za silom koju nalazimo samo u našoj
Drevnoj steni. Zato ćemo, kad znamo da nam je ta snaga na raspolaganju u Spasitelju koji je
umro za nas i poslao nas u službu za njega, biti u stanju da svakog dana činimo njegovu volju zato što ga volimo.
