Prva Mojsijeva se završava Josifovom smrću, ali to ni izbliza nije bio kraj, već tek početak priče o Božjem proviđenju i oslobođenju – priče koja se nastavlja kroz ostatak Biblije i naš život danas.
Josif se unapred dobro pobrinuo za svoje ostatke, ne iz nekog morbidnog razloga, već da bi pružio simbol Božjeg staranja u prošlosti i obećanje budućeg oslobođenja. Josifove kosti su upućivale buduće generacije Izrailja na obećanja koja tek treba da se ispune.
Uprkos svim neverovatnim iskušenjima i iskustvima koja su odredila Josifov život – izdaja braće, lažna optužba Petefrijeve žene, faraonova naklonost, visoki položaj na egipatskom carskom dvoru, ponovno sjedinjenje s porodicom i tako dalje – autor Poslanice Jevrejima nije naglasio nijednu od tih stvari, već Josifovu veru u ono što će doći. Zašto? Jer je to bilo neobično važno.
Josif nije želeo da njegova porodica preduboko pusti korenje u Egiptu. Znao je da je pred njima obećana zemlja. Zato je umesto sahrane zatražio da se njegovo telo balsamuje, stavi u sanduk i ostavi u Egiptu (1. Mojsijeva 50,22-26). Zašto? Nije hteo da mu kosti budu zakopane. Želeo je da celo njegovo telo bude spremno za selidbu kad bude vreme da se ode u obećanu zemlju. Shvatio je da će sam kovčeg s njegovim kostima biti podsetnik na činjenicu da je nada u obećanu zemlju izvesna kao i bilo koje obećanje koje je Bog ikada dao. Kad se budući naraštaji njegove sve veće porodice budu našli u nevoljama, kao što je i mislio da će se desiti, želeo je da se prisete obećanja. Mogli su da pogledaju u taj kovčeg kako spremno čeka i kažu: Josif je bio siguran da ćemo otići. Da nije bio siguran, ne bi dao da ovako nosimo okolo njegove kosti.
Mi danas nemamo kovčeg s Josifovim kostima da u njega gledamo. Umesto toga imamo praznu grobnicu koja nas podseća na Božje staranje u prošlosti i nadu koja nam je obećana za budućnost. Hristos je „naša pomoć u prošlosti i nada za budućnost.“ On je „naš večni dom“.1 Zahvaljujući njemu možemo da preživimo teške dane i na kraju umremo sa sigurnom nadom u nebo, našu veliku obećanu zemlju.
