Za Božić se mnogi od nas osećaju vrlo prijatno dok razmišljaju o dobro poznatoj priči o Hristovom rođenju. Ponekad se toliko prepustimo sentimentalnim osećanjima da gubimo iz vida kompletnu panoramu Božjeg plana. Dozvoljavamo da nas te dobro znane scene zaslepe i da ne vidimo čudesnu istinu: beba u vitlejemskim jaslama je Božji Sluga.
Taj Sluga Isus je imao misiju. Čak su i Josif i Marija imali tek nagoveštaj onoga što će postići – pa ipak, stotinama godina pre nego što je došao, Bog je objavio kako će Isus ostvariti njegov plan (Isaija 42,1-4).
Isus je došao da otvori oči duhovno slepima. Za vreme svoje zemaljske službe to je na divan način prikazao tako što je fizički iscelio slepog čoveka. Ipak, najveći problem nije se odnosio na telo, nego na dušu. Došao je da otvori oči ljudima koji su slepi pred Božjom istinom.
Sluga je došao i da oslobodi zarobljene. Mnogi od nas znaju kako je to kad robuješ krivici i kad na bezbroj načina pokušavaš da je odagnaš. Međutim, tu ništa ne deluje osim Isusa. On razbija naše okove i oslobađa nas. Nekada smo bili robovi, ali sada smo spaseni. Naš Spasitelj izbavlja iz tamnice one koji sede u tami, potrebno je samo da vide njegovo svetlo.
Priča o Slugi nije priča o tome šta mi moramo da učinimo, već o onome što je Isus uradio. Došao je u tamnicu, među nas slepe robove, i rekao: Pogrešili ste i prekršili ste zakon; niste u stanju da popravite svoj položaj. Ali ja spasavam grešnike. Ja otvaram slepe oči. Ja oslobađam robove. Ja donosim svetlo. Učinio sam za vas sve što je potrebno. Okrenite mi se u jednostavnoj veri i s detinjim poverenjem i videćete. Bićete slobodni i vaša tama će ustuknuti pred suncem.
Onaj koji je sve to učinio isti je onaj koga gledamo u jaslama, toj tako dobro poznatoj sceni. Ne dozvolite da to prestane da vas pokreće i nadahnjuje da proslavljate božanskog Sina, koji je došao kao naš Sluga.
