Bog je bogat milošču i vernošću.
Padaju mi na pamet dve slike:
1. Božije srce je kao nepresušni izvor vode na vrhu planine, koji žubori ljubavlju i vernošću. Iz tog izvora voda neprekidno izvire, iz veka u vek.
2. Ili je Božije srce kao vulkan koji gori ljubavlju. Gori toliko žarko da razruši vrh planine i on odleti u vazduh i godinu za godinom iz njega izvire lava ljubavi i vernosti.
Kada koristi reč bogat – „bogat milošću i vernošću” – Bog želi da razumemo i osetimo da je njegova ljubav neograničena. Sa planinskog izvora njegove ljubavi možete da pijete ceo dan, iz godine u godinu, iz generacije u generaciju, a da nikad ne presuši.
Možda biste čak mogli da se usudite da kažete da je Bog kao vlada koja štampa novac kad god je potrebno. Nepresušan izvor, zar ne? Pa, ipak postoji razlika. Bog ima neiscrpnu riznicu zlatnih rezervi jubavi kao zalog za sav novac koji štampa. Vlada koja štampa novac kad god treba postoji samo u našim snovima, a Božije bankarstvo je vrlo realistično, zasnovano na neiscrpnim izvorima njegove božanskosti.
Božije apsolutno postojanje, suverena sloboda i svemoć toliko prepunjuju vulkan da on eksplodira u izlivu ljubavi. Božija veličanstvenost je potpuna, što znači da mu ne trebamo mi da mu damo nešto što mu nedostaje. Naprotiv, on je beskrajno dovoljan, Svesilni čija ljubav teče prema nama – grešnicima – kojima je potreban Bog i njegov dar samoga sebe kroz Isusa.
Možemo da budemo sigurni u njegovu ljubav upravo zato što verujemo u njegovo apsolutno postojanje, njegovu neprikosnovenu slobodu i neograničnost njegove moći.