Bogomdani neprijatelji i bogomdano stradanje

Pavle kaže Filipljanima da živeti dostojno Hristovog evanđelja znači biti neustrašiv pred neprijateljima, i objašnjava im zašto je tako.

  Bog vam nije dao samo jedan poklon, nego dva: veru i stradanje. To piše u 29. stihu. „Jer vama je data milost ne samo da u Hrista verujete, nego da za njega i stradate.” Dato vam je da verujete, dato vam je i da stradate.

Zašto?

1. Prvo zato što su protivnici u Božijim rukama. Njihovo protivljenje je poklon od Boga. On vlada nad njima. To je prva poenta 29. stiha.

2. Ne treba da se plašite već i zato što je vaša neustaršivost, to jest vaša vera, takođe u Božijim rukama. I ona je poklon. To je druga poenta 29. stiha.

Dakle, neustrašivi smo u nevolji, zato što su i naša nevolja i naša neustrašivost u nevolji Božiji pokloni.

Zašto se ovakav život naziva „dostojnim Hristovog evanđelja”? Zato što je evanđelje radosna  vest da je Hristova krv saveza za sve njegove ljude nepogrešivo pribavila Božije delo bez premca, koje nam daje veru i koje vlada nad našim neprijateljima – uvek za naše večno dobro. Evanđelje nam je to osiguralo! Stoga život dostojan evanđelja objavljuje da je evanđelje silno i dobro.

  Zato, ne bojte se. Vaši neprijatelji ne mogu da urade više nego što im Bog dopusti. A vama će on dati svu veru koja vam je potrebna. Ova, evanđeoska obećanja, kupljena su i zapečaćena krvlju.