Obratite pažnju na tri činjenice u tim stihovima:
1. Hrist nas voli sada.
Udovica bi mogla ovako da kaže: „Ništa me neće rastaviti od njegove ljubavi.” Time podrazumeva da će sećanje na muževljevu ljubav za nju biti dragoceno i snažno do kraja života. Ali Pavle ovde ne govori o sećanju.
U Rimljanima 8:34 jasno piše: „Hristos Isus, koji je umro, štaviše i vaskrsao – koji je Bogu zdesna i zauzima se za nas. „Pavle može da kaže da nas ništa neće razdvojiti od Hristove ljubavi zato što je Hrist sada živ i sada nasa voli.
On je Bogu zdesna i vlada nama na korist. I posreduje za nas, što znači da se stara da nas njegovo završeno delo otkupljenja zaista spasava iz sata u sat, i da nas sigurno dovodi do večne radosti. Njegova ljubav nije samo uspomena. Ona je iz časa u čas delo svemogućeg, živog Sina Božijeg, koje nas vodi u večnu radost.
2. Ta Hristova ljubav nas uspešno štiti od razdvojenosti. Ona nije univerzalna ljubav prema svima, već posebna ljubav prema njegovom narodu, to jest onima koji, prema Rimljanima 8:28 vole Boga i pozvani su po njegovom naumu.
Opisana je u Efescima 5:25: „Muževi, volite svoje žene kao što je i Hristos zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju”. To je ljubav kojom Hrist voli crkvu, svoju nevestu. Hrist voli svakoga , ali posebnom ljubavlju koja spasava i održava, voli svoju nevestu. Ako se uzdate u Hrista, znate da pripadate toj nevesti, njegovoj crkvi. Svako – bez izuzetka – svako ko se uzda u Hrista, može da kaže: ja sam deo te neveste, njegove crkve, njegovih pozvanih i izabranih, onih koje zauvek, ma šta se desilo, on čuva i brani (prema Rimljanima 8:35).
3. Ova, delotvorna, zaštićujuća ljubav neće nas poštedeti svih nevolja u ovom životu, već će nas bezbedno provesti kroz njih i dovesti do večne radosti sa Bogom. Umrećemo, ali nas to neće rastaviti od Hristove ljubavi. Dakle, kad Pavle kaže u 35. stihu da nas ni mač neće rastaviti od Hristove ljubavi, to znači da čak i ako nas ubiju, nećemo biti rastavljeni od nje.
Zaključak celog 35. stiha je da Isus Hrist sada silno voli svoj narod, svemoćnom ljubavlju, iz časa u čas, ljubavlju koja nas od nevolje ne spašava baš uvek, ali nas čuva za večnu radost u njegovom prisustvu, čak i kroz patnje i smrt.