Potraga za zadovoljstvom nije čak ni bila opcija, već je zapovest: „Teši se Gospodom i učiniće ti šta ti srce želi“ (Psalam 37:4).
Psalmista je težio da uradi samo ovo: „Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži tebe, Bože! Žedna je duša moja Boga, Boga živoga, kad ću doći i pokazati se licu Božijem“ (Psalam 42:1-2). „Bože! Ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja, za tobom čezne telo moje u zemlji suvoj, žednoj i bezvodnoj“ (Psalam 63:1). Motiv žeđi ima svoj pandan u zadovoljenju kada psalmista kaže da se ljudi „hrane od izobila doma tvog i iz potoka sladosti svojih ti ih napajaš“ (Psalam 36:8).
Shvatio sam da Božija dobrota, do samog temelja slavljenja, nije nešto čemu se odaje čast iz neke vrste nezainteresovanog poštovanja. Ne, to je nešto u čemu treba da uživamo: „Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod!“ (Psalam 34:8). „Kako su slatke jeziku mom reči tvoje, slađe od meda ustima mojim!“ (Psalam 119:103).
Kao što K. S. Luis kaže, Bog u psalmima jeste svedovoljan. Njegov narod ga bez stida proslavlja zbog „radosti i veselja“ koje nalazi u njemu (Psalam 43:4). On je izvor potpunog i beskrajnog zadovoljstva: „Obilje je radosti pred licem tvojim, uteha u desnici tvojoj doveka“ (Psalam 16:11).