Potraga za zadovoljstvom nije čak ni bila opcija, već je zapovest: „Teši se Gospodom i učiniće ti šta ti srce želi“ (Psalam 37:4).
Psalmista je težio da uradi samo ovo: „Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži tebe, Bože! Žedna je duša moja Boga, Boga živoga, kad ću doći i pokazati se licu Božijem“ (Psalam 42,1-2). „Bože! Ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja, za tobom čezne telo moje u zemlji suvoj, žednoj i bezvodnoj“ (Psalam 63,1). Motiv žeđi ima svoj pandan u zadovoljenju kada psalmista kaže da se ljudi „hrane od izobila doma tvog i iz potoka sladosti svojih ti ih napajaš“ (Psalam 36,8).
Shvatio sam da Božija dobrota, do samog temelja slavljenja, nije nešto čemu se odaje čast iz neke vrste nezainteresovanog poštovanja. Ne, to je nešto u čemu treba da uživamo: „Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod!“ (Psalam 34,8). „Kako su slatke jeziku mom reči tvoje, slađe od meda ustima mojim!“ (Psalam 119,103).
Kao što K. S. Luis kaže, Bog u psalmima jeste svedovoljan. Njegov narod ga bez stida proslavlja zbog „radosti i veselja“ koje nalazi u njemu (Psalam 43,4). On je izvor potpunog i beskrajnog zadovoljstva: „Obilje je radosti pred licem tvojim, uteha u desnici tvojoj doveka“ (Psalam 16,11).
