Silno želim da Bog za mene kaže ono što je rekao za Avrama, Isaka i Jakova: „Ne stidim se da se nazivam tvojim Bogom“.
Možda zvuči rizično, ali zar to u suštini ne znači da bi Bog mogao i da se „ponosi“ što se naziva mojim Bogom? Srećom, na tu divnu mogućnost ukazuju (u Jevrejima 11:16) dva razloga: jedan pre i jedan posle.
Prvo ćemo razmotriti ovaj drugi: „Niti se stidi da se naziva njihovim Bogom; jer im je pripremio grad“.
Prvi pokazatelj da se ne stidi da se naziva njihovim Bogom je to što je učinio nešto za njih. Stvorio im je grad − nebeski grad „čiji je graditelj i tvorac Bog“ (Jevrejima 11:10). Dakle, prvi razlog zbog kog se ne stidi da se naziva njihovim Bogom je to što je on uradio nešto za njih, a ne obrnuto.
Razmotrimo sad razlog koji daje pre ovoga. On glasi: „Ali sad čeznu za boljom, to jest, nebeskom otadžbinom. Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi da se naziva njihovim Bogom“.
„Zato“ označava da je upravo dat razlog zašto se Bog ne stidi da se naziva našim Bogom. Taj razlog je njihova čežnja. Oni čeznu za boljom zemljom − tačnije, za zemljom koja je bolja od ove zemaljske na kojoj žive, odnosno za nebeskom zemljom, u kojoj je Bog.
Kad za tim nebeskim gradom − mestom u kome Bog stanuje − čeznemo više nego za bilo čime što ovaj svet može da nam da, onda se Bog ne stidi da se nazove našim Bogom. Kad sve što on obećava smatramo svojim, on je ponosan što je naš Bog. To je dobra vest.
I zato se nadajte boljoj zemlji, Božjem gradu koji je pripremio za nas i čeznite za njime svim svojim srcem. Bog se neće stideti da se nazove vašim Bogom.
