Ovo je reč nade za hrišćane koji pate. To je reč nade za hrišćane koji mrze svoj greh i čeznu da završe s njim. To je reč nade za hrišćane koji čeznu za tim da poslednji neprijatelj, smrt, bude savladan i bačen u ognjeno jezero (Otkrivenje 20:14).
Kako je to reč nade za sve njih?
„Noć“ se ovde odnosi na ovo mračno doba i sav njegov greh, jad i smrt. I šta na to kaže Pavle? „Noć je odmakla.“ Doba greha, jad i smrti je skoro gotovo. Sviće dan pravednosti, mira i potpune radosti.
Možda ćete reći: „Dve hiljade godina, to mi je nešto dugo svitanje“. U neku ruku i jeste. Mi vapimo: Koliko ćeš još pustiti da traje, Gospode? Ali biblijski način razmišljanja nadilazi taj vapaj „Koliko još!“ On drugačije posmatra svetsku istoriju.
Ključna razlika je u tome što je „dan“ − novo, Mesijino doba − u Isusu Hristu već svanuo. Isus označava kraj ovog palog doba, to jest, kraj ovog palog doba se osetio u ovom svetu. Isus je pobedio geh, bol, smrt i Satanu kad je umro i vaskrsao. Odlučujuća bitka vekova je gotova. Carstvo je došlo. Večni život je došao.
A kad počne da sviće − kao što se desilo s Isusovim dolaskom − niko ne treba da sumnja u dolazak dana. Čak ni ako zora traje dve hiljade godina. Kao što je Petar rekao u 2. Petrovoj 3:8, „Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, dragi moji, da je Jedan dan kod Gospoda kao hiljada godina i hiljada godina kao jedan dan“. Zora je tu. Ništa ne može sprečiti izlazak sunca i novi dan.