Potrebna nam je pravednost da bismo bili prihvatljivi Bogu. Ali mi je nemamo. Imamo samo greh.
Znači, Bog ima ono što nemamo i ne zaslužujemo − pravednost; a mi imamo ono što Bog mrzi i odbacuje − greh. Kako Bog reaguje na takvu situaciju?
Njegov odgovor je Isus Hristos, Božji Sin koji je umro umesto nas i poneo našu osudu. „…učinio je Bog na taj način što je poslao svoga Sina u obličju sličnom grešnom telu, i za greh, i osudio greh u telu“ (Rimljanima 8:3). Čije je telo ponelo osudu? Njegovo. Čiji su gresi bili osuđeni? Naši. To je ta velika razmena. Ponovo čitamo o tome u 2. Korinćanima 5:21: „Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija.“
Bog polaže naše grehe na Hrist i kažnjava ih u njemu. A u Hristovoj poslušnoj smrti Bog ispunjava i sveti svoju pravednost i pripisuje je nama. Naš greh Hristu; njegova pravednost nama.
Nikad nije suvišno naglasiti da je Hristos Božji odgovar na naš najveći problem. Za sve je Hristos zaslužan.
Uvek možemo da još više volimo Hrista, da još više mislimo na njega, da mu još više zahvaljujemo i da se još više oslanjamo na njega. Naše celokupno oproštenje, opravdanje i pravednost su u Hristu.
To je evanđelje − radosna vest da su naši gresi položeni na Hrista, a da je njegova pravednost položena na nas; do te velike razmene dolazi ne našim delima, već samo verom. „Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, – Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali“ (Efescima 2:8-9).
To je radosna vest koja nam uklanja teret s leđa i čini nas srećnima i jakima.
