Zapazite dve izvanredne stvari koje je Zaharija, Jelisavetin muž, izgovorio u Luki 1:68-71.
Prvo, Zaharija devet meseci pre toga nije verovao da će mu žena zatrudneti, a sada je, ispunjen Svetim Duhom, postao tako siguran da će Bog izbaviti svoj narod preko Pomazanika koji dolazi da je o tome govorio u prošlom vremenu: „[…] Bog je posetio i iskupio svoj narod.“ Kad Bog obeća da će nešto učiniti, to je u mislima vernika već svršen čin. Zaharija je naučio da veruje Bogu na reč i zato je imao izvanrednu sigurnost da je Bog „posetio i iskupio“ svoj narod (Luka 1:68).
Drugo, dolazak Pomazanika Isusa predstavlja Božiju posetu našem svetu: Bog Izrailjev je posetio i iskupio svoj narod. Jevrejski narod je vekovima tavorio, ubeđen da se Bog povukao: duh proroštva je iščezao, a Izrael je pao u ruke Rima. Svi pobožni ljudi u Izraelu iščekivali su Božiji dolazak. Luka nas izveštava da je još jedan starac – verni Simeon – „iščekivao […] Izraelovu utehu“ (Luka 2:25). Među onima „koji su iščekivali izbavljenje Jerusalima“ bila je i moliteljka Ana (Luka 2:38).
To su bili dani velikog iščekivanja. Dugo očekivana Božija poseta se približila i Bog je došao onako kako niko nije očekivao.
