Isus uzrokuje uznemirenost kod ljudi koji ne žele da mu se poklone, a oni koji to žele doživljavaju protivljenja upravo zbog njega. Matej verovatno nije smatrao da je to glavno u njegovom tekstu, ali to je nerazdvojivo upleteno u nastavak ove priče.
U ovoj priči se pojavljuju dve vrste ljudi koji ne žele da se poklone Isusu.
Prvi su oni koji prosto ništa ne učine kad čuju za Isusa. On nije nikakav činilac u njihovom životu. Taj skup ljudi su na početku Isusovog života predstavljali prvosveštenici i učitelji zakona. U Mateju 2:4 piše da „on [Irod] okupi sve prvosveštenike i učitelje zakona i upita ih gde Hristos treba da se rodi.“ Oni su mu to rekli, i to je bilo sve: svi su se vratili svojoj svakodnevici. Toliko ćutanje i nepreduzimljivost vođa nas zapanjuje u svetlu značaja tadašnjih događaja.
I zapazite da u Mateju 2:3 piše: „Kada je car Irod to čuo, veoma se uznemiri – a s njim i sav Jerusalim.“ Drugim rečima, naokolo se govorkalo kako neko smatra da se rodio Mesija. Mrtvilo prvosveštenikâ nas preneražava: Zašto nisu otišli s mudracima? Nije ih zanimalo. Nisu imali žarku želju da pronađu Božijeg Sina i da mu se poklone.
U drugu vrstu ljudi koji ne žele da se poklone Isusu spadaju oni koji osećaju da ih on snažno ugrožava. Irod je jedan od njih u ovoj priči. On se zaista plašio – toliko da je spletkario, lagao i zatim počinio masovno ubistvo ne bi li se rešio Isusa.
Stoga će Hristos i njegovi klanjaoci i danas nailaziti upravo na te dve vrste protivljenja: na ravnodušnost i neprijateljstvo. Zaista se nadam da vi niste ni u jednom od tih skupova.
A ako ste hrišćanin ili hrišćanka, neka ovaj Božić bude vreme kad razmišljate šta znači – i koliko košta – klanjati se Mesiji i slediti ga.
