Možda upravo prolazite kroz bolne stvari koje vas pripremaju za dragocenu službu Isusu i njegovom narodu. Kada padnete na dno osećajući ništavilo ili bespomoćnost, možete primetiti da ste zagrebali Večnu stenu.
Sećam se prelepe rečenice iz Psalma 138:6 koju je naša porodica čitala kao dnevnu pobožnost za vreme doručka: „Uzvišen je Gospod ali gleda poniženog.”
Ne možete potonuti toliko nisko u očajanju nad sopstvenim resursima da vas Bog ne vidi i da ga ne bude briga za vas. On se zapravo nalazi na dnu i čeka da vas uhvati. Kao što Mojsije kaže: “Bog iskonski tvoje je utočište; večne mišice njegove podižu te.“ (5. Mojsijeva 33:27).
Da, vidi vas kako drhtite i kako klizite. Mogao bi da vas uhvati pre nego što dotaknete dno (i često je to i činio). Ali ovog puta ima neke nove lekcije da vas nauči.
Psalmista kaže u Psalmu 119:71: „Korisno je da se mučim da bih tvoje uredbe shvatio.” Ne kaže da je lako, zabavno ili prijatno. Gledajući unazad, on jednostavno kaže: „Korisno je.”
Prošle nedelje sam čitao knjigu škotskog sveštenika Džejmsa Stjuarta. On je rekao: „U službi ljubavi mogu služiti samo ranjeni vojnici.” Zato verujem da se neki od vas upravo sada pripremaju za neku dragocenu službu ljubavi. Jer ste ranjeni.
Nemojte misliti da vas je rana zadesila mimo Božjeg milostivog plana. Setite se njegovih reči: „Vidite sad da sam ja onaj, i da drugog boga pored mene nema… ja ranjavam i ja zaceljujem“ (5. Mojsijeva 32:39).
Neka Bog podari posebnu blagodat vama koji uzdišete pod nekim teretom. Željno iščekujte novu nežnost ljubavi koju vam Bog daje već sada.
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Samo ranjeni vojnici mogu služiti.“